Манастир Клисина, духовни огањ који никада није угашен
На обали ријеке Сане, што пресијеца плодне равнице, исписана је историја једног манастира и једног народа. Ту су хладни вјетрови немилосрдно насртали на пламен свијеће у намјери да је једном заувијек угасе. Али, и кад би се учинило да тиња и да се њен пламен смањује, она би изнова засијала и освијетлила манастир Клисину и пут српском православном народу.
Цркву брвнару су 1942. године опљачкале и запалиле муслиманске усташе. Али, мјештани села Ништавци, и поред великих страдања српског народа, нису заборавили на звоно са великим пожртвовањем купљено 1926. године у Београду.
Са згаришта, воловским запрегама, одвозе га и потапају у ријеку Сану. Тако ће оно бити сачувано све до краја рата.
Манастир Клисина налази се на магистралном путу Приједор – Сански Мост.
Посвећен је светој великомученици Марини у народу познатијој као Огњена Марија и подигнут је на старом манастиришту, пишу Заборављени коријени.
Посебну духовну радост братству и поклоницима манастира Клисина означио је долазак дијелића Светих Моштију Преподобног Григорија Горњачког, 15. марта 2012. године, а нешто више од мјесец дана касније манастирска духовна ризница постала је богатијом за дио Светих Моштију Преподобномученика Медљанских (Серафима, Авакума и Мардарија), 22. априла 2012. године.
Поред побројаних Светих Моштију, манастир Клисина, такође, посједује дијелиће Светих Моштију Свете Великомученице Марине, Светог Теодора Тирона, Светог Петра Коришког и Преподобног Георгија (Витковића), као и реплику Чудотворне Иконе Богородице Јерусалимске, коју су у наш манастир донијели из Свете Земље православни Срби из Војводине, у љето 2012. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
