Лука Петровић, генерални директор “Електропривреде РС”: Енергетска криза у Европи је наша велика шанса

Вељко Зељковић
Foto: Велибор Трипић

Швајцарске власти поручују својим грађанима да припреме свијеће. Слична алармантна упозорења и позиви на штедњу могу се чути и у Аустрији, али и Њемачкој. Гасе чак и уличну расвјету, те издају препоруке за куповину ћебади за предстојећу зиму. Каква је ситуација у Српској, да ли је наш систем стабилан, имају ли грађани разлога за страх?

Према ријечима генералног директора “Електропривреде Српске” Луке Петровића одговор је негативан, јер је Република Српска енергетски независна и има довољно струје за домаће потребе.

- Европа је у великом у проблему. Вјерујем да ће након удара на грађане то ускоро на свој кожи осјетити и европска привреда. Када је у питању Српска она је у далеко повољнијем положају. Ми смо енергетски независни. Да би тако и остало треба да наставимо са изградњом нових производних капацитета, прије свега из обновљивих извора - истакао је Петровић у разговору за “Глас Српске”.   

ГЛАС: Можете ли направити поређење цијена струје код нас с оним у региону, али и Европи?

ПЕТРОВИЋ: Један мегават сат струје на свјетским берзама тренутно кошта око 480 евра. Код нас је она далеко јефтинија и за домаћинства износи 22,5 евра и 53 за привреду по једном мегават сату. Значи значајно мање. Имамо најјефтинију струју у Европи и региону. Што се тиче цијена струје у окружењу свједоци смо да се оне повећају чак шестомјесечно, па чак и тромјесечно. Примјера ради, цијена једног мегавата у Словенији за домаћинства износи око 220 евра, у Њемачкој од 270 до 350. Струја је значајно скупља и у Србији, али и ФБиХ. Грађани који живе на простору Херцег-Босне имају струју скупљу за 100 одсто од оне коју плаћају домаћинстава у Српској. Тако је и у другом дијелу ФБиХ. Када је у питању Хрватска, струја је тамо скупља за 170 процената.

ГЛАС: Недавно сте истакли како се цијена струје неће значајније код нас мијењати до 2025. године када ће све бити на бази тржишног пословања.

ПЕТРОВИЋ: Инвестициони циклус који смо покренули ће нам сигурно омогућити да и у наредном периоду не дође до значајног повећања цијена. Створићемо нови вишак који не само да ће отплаћивати себе, већ ће стварати и додатни приход ЕРС. То значи да нећемо имати потребу да додатно узимамо новац грађанима Српске. То је наша велика предност. Вјерујем да ћемо након 2025. године имати већ на мрежи прву соларну електрану у Српској, али и мини соларне електране које ће бити постављене на крововима домаћинстава. То би требало бити око нових 380 гигават сати електричне енергије годишње. Наравно ту је и вјетропарк у Берковићима, али ХЕ “Бистрица” и “Дабар”.    

ГЛАС: С обзиром да се све више грађана грије на струју, колико то утиче на повећање потрошње?

ПЕТРОВИЋ: Струја је постала најјефтинији енергент. Већ смо примијетили да постоји један тренд да све више наших грађана прелази на гријање струјом, тако да и ове зиме можемо очекивати да дође до повећања потрошње. Због тог тренда потрошња је у протеклом периоду повећана за негдје око два одсто. Није много, али ако гледамо дугорочно то за десет година може бити 20 одсто. Значи морамо наставити да правимо што више производних капацитета. Навешћу један примјер. Прије пар година за поврат уложеног новца у неки објекат требало је од осам година до 18 година. Данас за то, због раста цијене струје, која сигурно неће падати ни у наредном периоду, потребно од три године до осам година. Зато је толико велика помама инвеститора за новим концесијама, јер струја постаје главни ресурс 21. вијека, поготово она добијена из обновљивих извора енергије. Мислим да Српска није у потпуности искористила све своје потенцијале. Али, исто тако, могу поручити да ће ЕРС учинити све да то и промијени. Убијеђен сам да је пред нама деценија коју ће обиљежити градња великог броја енергетских објеката у Српској.      

ГЛАС: Како би се ријешили зависности од Русије ЕУ планира уложити 240 милијарди евра у изградњу балканске преносне мреже. Шта то значи за нас?

ПЕТРОВИЋ: Постојећи преносни капацитети у Европи су прилично попуњени. У БиХ, баш и нису, за разлику од рецимо Србије. Такође, свједоци смо да ће Европа вапити за енергентима, поготово због навика грађана и јаке привреде. Како настоје да се дугорочно удаље од Русије то значи ће морати куповати струју, поготово ону добијену из обновљивих извора енергије. Зато и не чуди ова њихова одлука, да издвоји толики новац.   

ГЛАС: ЕРС је недавно донијела одлуку да субвенционише грађане који се одлуче да на крововима својих кућа уграде соларне панеле.

ПЕТРОВИЋ: Они који желе бити дио овог стратешког пројекта требало би да оду на шалтер предузећа која се баве дистрибуцијом струје у својој локалној заједници. Ту ће бити упознати са свим детаљима те која документа би требало да донесу. Није то ништа посебно. Сви они који се одлуче да уграде ове панеле на своје куће оствариће велике уштеде за своја домаћинства у наредних 25 година. То није машта, већ реалност коју нудимо. Морам нагласити да ће приоритет имати она домаћинства са мањим примањима. Након што запримимо све захтјеве и обрадимо их, подвући ћемо црту и саопштити којих 50.000 домаћинстава у Српској “пролази”. Жеља нам је да попунимо ту бројку.  Крајњи циљ јесте то да грађани добију соларне панеле из којих ће добијати струју за своје потребе. Ми ћемо вишак преузимати, а враћати када им буде потребно. Рецимо у зимском периоду. То је систем прозумјера, односно потрошач-купац. На овај начин грађани ће имати сигурно снабдијевање. Да појасним додатно, грађани који се одлуче на овај корак ће у наредних 25 година, ако се одговорно понашају, добијати рачуне на којима ће писати “нула”. Ако потроше до 20 одсто више од 12-мјесечног просјека, такође неће плаћати ништа. У случају да пређу ту границу, плаћаће само ту разлику и то по цијенама које тада буду на нашем тржишту. Грађани у ствари плаћају само постројење које се уграђује. Период отплате је 10 година. Морам нагласити и да ће овим пројектом бити обухваћене и заједнице етажних власника, болнице, водоводи.

ГЛАС: Колико је за стварање додатне енергетске независности и стабилности значајна градња ХЕ “Дабар” и “Бистрица”?

ПЕТРОВИЋ: Изузетно важно. ХЕ “Дабар” и “Бистрица” ће значајно допринијети учвршћивању наше енергетске стабилности. С друге стране, можемо видјети да су многе земље већ приморане да увозе одређене количине струје. И то није био велики проблем када је та цијена била 60 евра на тржишту. Сада је она 500 евра. Француска је чак за први квартал 2023. године најавила цијене од 975 евра. Значи очигледно је да ће доћи до још значајније енергетске кризе и да ће трошкови земљама које увозе струју драстично скочити. Замислите само, ако је нека земља до сада увозила струју у вриједности 100 милиона евра, она ће сада морати за то издвојити више од милијарду евра. Због тога ће многе земље остати без тог инвестиционог замаха. С друге стране, ово је наша велика шанса.

Зелена агенда

ГЛАС: ЕУ годинама због климатских промјена инсистира на декарбонизацији. Гдје смо ми ту?

ПЕТРОВИЋ: Сматрам да је био неоправдан тај притисак на неке земље, па и нас. То је имало смисла, али само у оним земљама у којима је удио добијене струје из такозваних прљавих извора драстично растао. Истина, климатске промјене су све веће. Све је више и сушних периода. Нема више јесени, ни прољећа. То све утиче и на производњу електричне енергије. Видимо да са водостајима имају проблема државе кроз које протичу неке од највећих ријека. Слажем се да је неопходно извршити овај процес, али не преко леђа малих. Српска готово испуњава све услове зелене агенде и нема разлога да будемо тема број један. Ми ћемо и даље фокус држати на градњи обновљивих извора енергије.

Арбитражни поступак

ГЛАС: Да ли очекујете да коначно буде одблокиран пројекат “Бук Бијела”?

ПЕТРОВИЋ: Што се тиче изградње ХЕ “Бук Бијела” не могу да схватим све те опструкције које прате овај пројекат. Наши пријатељи из ФБиХ су примијетили да смо бржи у развоју, па им очигледно смета овај пројекат што је ван сваке памети. Подсјетио бих да је то пројекат који је започет још 80-тих година и нема разлога да он стоји. Али ми ћемо на њему истрајати. Не треба заборавити да нам је партнер у овом пројекту Србија која има могућност да покрене арбитражни поступак пред међународним судом, те затражи надокнаду за изгубљену добит. Они који заустављају овај пројекат морају бити свјесни те чињенице. Надам се да тога ипак неће доћи.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана