Ко наоружава мигранте у БиХ?

Вељко Зељковић
Ко наоружава мигранте у БиХ?

САРАЈЕВО - Према тренутним обавјештајним информацијама безбједносних служби у БиХ, оружје које је пронађено код ухапшених и приведених Авганистанаца, откривених на подручју Доњег Свилаја код Оџака у петак, требало је највјероватније да послужи за њихов обрачун са другим мигрантима.

Каже ово за “Глас Српске” министар безбједности БиХ Ненад Нешић, откривајући како је у овој акцији Граничне полиције и СИПА, приликом које су откривена два импровизована кампа и одређена количина оружја, спроведена у сарадњи са полицијом Србије и њеним обавјештајним службама. Како је истакао, домаће надлежне службе покушаће проширити ову истрагу, како би се пронашло и додатно оружје које мигранти највјероватније и даље имају у посједу.

- И овај посљедњи случај само потврђује причу коју нико до сада није озбиљно схватао, да постоје озбиљни безбједносни изазови од илегалних миграција, јер не знамо ко нам све улази у земљу и са којим намјерама - поручио је Нешић.

Декан Факултета за безбједност и заштиту из Бањалуке Слободан Жупљанин каже како би све веће присуство оружја код миграната, који се крећу западнобалканском рутом, требало да упали црвени аларм код свих надлежних служби у БиХ, али и у региону да би се утврдило како је исто дошло у њихов посјед, али и које су биле намјере тих наоружаних миграната.

Како каже ситуација са мигрантском кризом, која траје већ годинама, веома је компликована, али и све више проблематичнија за све земље које нису усвојиле одређене законске акте, а међу којима је и БиХ.

- Питање илегалног уласка миграната у БиХ никада није системски ријешено. Ту ситуацију је само додатно закомпликовало непотписивање уговора са Фронтексом.  Морамо што прије ријешити те ствари, јер и овај посљедњи случај показује да ово питање постаје и све већи безбједносни проблем. Како они уопште улазе у БиХ? Ко им помаже? Откуд им оружје и зашто им треба? Ово су све питања на која би надлежни органи требало да што прије дају одговор - поручио је Жупљанин.  

Наводи како ово није први пут да се код миграната проналази оружје. У неколико наврата исто је откривано и код миграната са подручја Бихаћа, а у августу ове године специјална полиција Србије је у шумском појасу према граници са Мађарском, нашла велики број миграната и већу количину оружја, међу којим је било и аутоматских пушака. Полиција је том приликом заплијенила пет јуришних пушака, пет пиштоља, преко 1.500 метака различитог калибра и стотине иностраних пасоша.

- За све који улазе у БиХ треба извршити провјеру. Ако то није могуће, треба их вратити. Све чешће су појаве и оружаног обрачуна међу мигрантима и групама које они чине. У неким дијеловима Србије, али и Хрватске су због тога хтјели организовати сеоске, односно грађанске страже. Ако један број миграната улази у неку земљу са оружјем, онда је питање свих питања, због чега им је оно потребно. Који су то њихови мотиви, кога ће напасти, од кога ће се бранити и због чега. Мене брине да можда постоје неке скривене намјере, злоупотребе ових миграната у неким терористичким акцијама - каже Жупљанин, додајући како посебну пажњу треба посветити и криминалним групама које организују њихово пребацивање.

На овај проблем недавно је упозорио и пензионисани припадник МУП-а Хрватске Жељко Цвртила, наводећи како је тешко претпоставити да је неко из Сирије или Авганистана кроз све државе носио оружје, а да никада није ухапшен или прегледан. Упозорио је и како је мигрантска популација очито спремна прихватити оружје и употријебити га. То је, према ријечима Цвртила,  врло лош и опасан тренд.

- Иако сам на то указивао још од 2015. године, да међу људима који бјеже од рата има и људи и других намјера, нико није слушао. Сада је то вјероватно очигледније и израженије - истакао је он.

На ово је указано и у једном од посљедњих извјештаја Европске службе за границе Фронтекс, у ком се наводи како је трговина оружјем након почетка рата у Украјини у наглом порасту, те да се све чешће на мигрантским рутама, укључујући и западнобалканску, примјећују наоружани кријумчари људи. Нагласили су да су у 2022. години заплијењене различите количине и врсте оружја: од ватреног оружја и муниције до спрејева са сузавцем, омамљивача и хладног оружја. Осим кријумчара, Фронтекс истиче да су и мигранти све чешће наоружани и прибјегавају међусобним обрачунима или употреби оружја против других лица, али и службених органа.

- Забиљежено је неколико примјера када су мигранти и кријумчари користили оружје против полиције и граничних службеника. То је пријетња која ће вјероватно добити на значају у будућности - наводи се у њиховом извјештају.

Извор оружја је све чешће Украјина, одакле, како је наглашено, у руке криминалаца, али и миграната, све чешће долази оружје које обично користи само војска. Они, међутим, све више користе технологију, попут 3Д принтера. Ради се о “невидљивом” оружју, направљеном од дијелова у приватним радионицама чији се траг не може пратити. Компоненте за ово оружје се могу легално купити на легалним тржиштима.

Балканска истраживачка мрежа БИРН у септембру ове године објавила је како у овој причи о мигрантима и оружју, значајну улогу имају албанске криминалне групе, прије свега оне са Косова. Оне, како пише БИРН, снабдијевају оружјем кријумчаре, али и саме мигранте. 

- Косово је један од канала, али они вјероватно имају и локалне партнере у другим балканским земљама - наводи БИРН, наводећи како је послије сукоба на Хоргошу у новембру 2022. године, српска полиција, поред оружја, пронашла и капу са обиљежјима ОВК.

Акција

Припадници Граничне полиције и СИПА у петак су на подручју Доњег Свилаја у општини Оџак, у непосредној близини границе са Хрватском, у зони граничног појаса затекли већи број лица из мигрантске популације у два импровизована кампа, а у којима је откривена и одређена количина ватреног оружја и муниције. Оно је, како је саопштено, пронађено код 12 миграната из Авганистана, који су након тога стављени под надзор надлежних институција, ради утврђивања свих околности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана