Како санкције против "непослушних" руше међународно право: Запад против остатка свијета

Ријеч је о нацрту резолуције која је усвојена 3. априла ове године, а која је прошла испод радара, како домаће тако и свјетске јавности и медија. Резолуцију је поднио Азербејџан у име Покрета несврстаних.

Како је овом приликом истакнуто западним санкцијама, односно једностраном мјерама принуде, отворено се крши међународно право. Већина земаља чланица овог савјета снажно је овом приликом осудила наставак једностране примјене санкција, рестриктивних мјера као оруђа притиска, укључујући политичке и економске, против било које земље, посебно против најмање развијених земаља и држава у развоју, с циљем спречавања ових држава да слободном вољом одлучују о својим политичким, економским и друштвеним системима.

У резолуцији упозоравају да санкције узрокују "озбиљна кршења људских права циљане популације", са "посебним посљедицама за жене, дјецу, укључујући адолесценте, старије особе и особе са инвалидитетом".

У документу су цитиране многе претходне резолуције Генералне скупштине УН и Савјета за људска права и извјештаји Канцеларије високог комесара за људска права, који су такође осудили једностране санкције уведене у неком протеклом периоду.

Поменутим документом се позива на уклањање таквих репресивних и штетних мјера, јер су у супротности са Повељом Уједињених нација и "нормама и принципима који уређују мирољубиве односе међу државама". За ову резолуцију су гласале чак 33 земље. Док су против биле Белгија, Чешка, Финска, Француска, Грузија, Њемачка, Литванија, Луксембург, Црна Гора, Румунија, Украјина, Уједињено краљевство и Сједињене Државе.

Ријеч "санкције" посебно је актуелна у посљедње вријеме. Како наводе саговорници "Гласа Српске" она не силази са усана људи, а о њима говоре како они који трпе њене посљедице, тако и они који из санкција извлаче користи или мјере учинке њихове примјене.

Како указују, такво посматрање санкција из различитих углова не произлази само из различитог положаја или различитих интереса, већ открива и различите циљеве мјера које це називају тим именом.

Према ријечима професора Правног факултета у Бањалуци Витомира Поповића, стручњака за међународно право, санкције, као врста репресалије, с којом се кажњавају одређене државе, постоји у међународном праву, али исто тако је јасно дефинисано да оне морају бити у складу са многобројним повељама Уједињених нација.

Како каже, до сада је у много наврата показано да су оне биле у супротности са међународним правом, да нису погађале толико циљану државу, још мање владу колико само становништво и џ њему оне који су најслабији и за чије добро би санкције требало да буду примијењене.

То се најбоље види на примјерима Венецуеле, Кубе, Ирака, Ирана, Сирије, али и бивше Југославије.

- Западне земље, предвођене Сједињеним Америчким Државама, годинама, деценијама, отворено и свјесно газе по међународном праву. Они овај механизам санкција злоупотребљавају и користе као моћно средство, буздован, за обрачун с онима који им се из неког разлога нађу на путу. И данас се сви ми, можемо слободно запитати, да ли је, и шта, од међународног права уопште остало. Моје мишљење је да није. Оног дана када је Америка бомбардовала Југославију, а онда и увела до тада незапамћене санкције, које су највише погодиле обичне људе, кренуо је отворени суноврат међународног права. Ово смо могли видјети и на примјерима Венецуеле, Кубе, Авганистана, Ирака и Сирије. Дошли смо у ситуацију да УН још постоје само на папиру те да је Америка самоиницијативно узела улогу тумача међународног права. То сада можемо видјети и на примјеру Русије - истакао је за "Глас Српске" Поповић.

Како је додао није нормално да се некој земљи уводе бесмислене санкције, које забрањују увоз енергената или хране, а све то, наводи, ради се да би био успостављен један колонијални глобални поредак, који треба да служи интересима великих западних компанија.

- Руси су, на сву срећу, наслутили намјере Америке и кренули у обрачун са једним таквим накарадним међународним правом, тражећи и константно истичући како би УН требало да поврати свој легитимитет и легалитет. Уколико до тога не дође, вјерујем да ће у једном тренутку престати да постоје и УН, као кровна глобална организација - наводи Поповић.

Слично мишљење дијели и политички аналитичар из Београда Драгомир Анђелковић наводећи како је већина западних санкција нелегална, јер нису прошле процедуру кроз Уједињене нације.

- То није ништа друго до једна врста отворене агресије, вођење рата економским и другим средствима ненаоружаног карактера. Санкције које су западне земље, а пре свега Америка, до сада једнострано увеле низу држава широм света, нису потврђене у Уједињеним нацијама. Али и оне које су некада добиле зелено светло врло често су биле контрапродуктивне и непримерене. Оне, то можемо видети, не погађају циљане државе, већ локално становништво, које због тога испашта. Присетимо се само санкција уведених СРЈ 1992. Оне су подразумевале потпуни међународни економски ембарго, забрану трговине и платног промета, комплетну забрану летења, забрану учешћа спортских тимова и појединаца који представљају СРЈ. На тај начин су на најдиректнији и најбезобзирнији начин прекршене неке од основних УН повеља. Нажалост оваквих и сличних случајева имамо и даље - каже Анђелковић за "Глас Српске".

Трећина на удару

У Резолуцији која је усвојена упозорава се да је западно наметање једностраних санкција нагло порасло посљедњих деценија. Америчка влада је до краја 2021. године, како је наведено, санкционисала чак 9.421 "странку", што је пораст од невјероватних 933 одсто од 2000. године. На крају је поручено да више од једне трећине свјетске популације живи у земљама које су под санкцијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.