И у десетој деценији утврђују очинство
БАЊАЛУКА - ДНК провјеру најчешће траже очеви који сумњају да одгајају туђе дијете, а да за истину никад није касно сматрао је један грађанин који се чак у десетој деценији живота одлучио на овај корак па је на анализу довео своју кћерку од шездесет и коју годину.
Ако је судити на основу података из лабораторија, број сумњичавих очева у Српској из године у годину расте, а захтјев за провјеру очинства, поред њих, често подносе и баке и дједови малишана.
На адресу ДНК лабораторије Завода за судску медицину РС за пет мјесеци ове године стигло је 13 захтјева, од чега је анализа у четири случаја показала да тестирани мушкарац није биолошки отац дјетета.
- Током цијеле прошле године било је 39 захтјева за доказивање очинства. У 13 тестираних случајева мушкарци нису били биолошки очеви. Уклапамо се у европски просјек гдје се тај проценат креће између 30 и 35 одсто - казао је за "Глас" директор Завода за судску медицину РС Жељко Каран.
Захтјеве, истакао је Каран, подносе сви они којима је у интересу да утврде или оспоре очинство.
- Мајке углавном траже тестирање очинства како би се остварило право на алиментацију или насљедство, док мушкарци ДНК анализом углавном желе да оспоре очинство - нагласио је Каран, додајући да је за ово тестирање у заводу потребно издвојити 250 марака, а резултати буду готови до седам дана. Спорадично су, каже, током године имали захтјева за утврђивање неког другог типа сродства.
- Било је примјера када су мајке сумњале да је у породилишту дошло до замјене беба па су тако хтјеле да се ријеше недоумице. Такође, било је и случајева када су у питању усвојена дјеца која трагају за биолошким родитељима и обрнуто - казао је Каран, присјећајући се случаја кад је у лабораторију ради утврђивања очинства дошао човјек у десетој деценији живота са кћерком од 60 и нешто година, јер је желио да, прије него што умре, буде 100 одсто сигуран да је он биолошки отац.
Власница приватне лабораторије "Алфалаб" Сања Каламанда-Ивањак казала је да је крвно сродство већ неколико година уназад могуће утврдити и код њих, те да кошта 660 марака, а налаз се чека до десет дана.
- Код нас се узимају узорци, односно брис слузокоже, који се испитују у генетичким лабораторијама у Србији. Да би сте предали захтјев потребно је попунити одређен формулар. Што се тиче утврђивања очинства, сигурно једном мјесечно добијемо захтјев, а поред тога постоје друге ДНК анализе које радимо - рекла је Каламанда-Ивањак и додала да је из године у годину све већи број сумњичавих очева.
Као примјер, Каламанда-Ивањак је навела и случај када је бака довела унуче да провјери да ли је то 100 одсто дијете њеног сина, а било је ситуација кад је мушкарац сумњао да је дијете жене са којом је некада био у вези његово иако је она порицала, те није одустајао од ДНК-а теста који је ипак потврдио да он није биолошки отац.
Захтјева за утврђивање сродства имају и у лабораторијама "Аквалаб", гдје је за то потребно издвојити 500 КМ.
- Потребно је прије попуњавања захтјева имати родни лист и лични документ - казали су у овој лабораторији.
Несвакидашњи случајеви
Жељко Каран као један од несвакидашњих случајева навео је и примјер из једног центра за социјални рад од кога је млада жена тражила помоћ како би утврдила ко је биолошки отац шестомјесечне бебе.
- Приликом узимања података жена је набројала седморицу мушкараца, као могућих очева. Наравно, та анализа никад није урађена, јер су то били огромни трошкови које центар за социјални рад није био у стању да плати - казао је Каран.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
