Хрватски и српски криминалци казнe плаћају у БиХ

Мирсад Зулић у сусједној Хрватској живи већ пет деценија, али се никада није одрекао  држављанства БиХ. То му се прошле године и исплатило.

Он је у Хрватској осуђен на једногодишњу затворску казну због утаје пореза. Захваљујући држављанству, своју казну је пренио у родну Босну и Херцеговину (БиХ) гдје је, умјесто да оде у затвор, казну откупио за 36.500 марака.

Зулић је једна од најмање десет особа које су у задњих пет година користиле бх. држављанство да пресуде изречене у Хрватској или Србији пренесу у БиХ како би избјегли затвор. Казне од укупно девет година затвора отплатили су са око 219.000 марака, откривају новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН). Предмете су пренијели јер у тим земљама осуђеници немају могућност да затворске казне мијењају за новчане, што је у БиХ могуће.

Србија, одакле долазе два осуђеника, не види у овоме ништа спорно, док се Хрватска, одакле су остали, противи оваквој пракси. Према њиховој оцјени, БиХ не поштује Споразум о извршењу судских одлука у кривичним стварима ни увјете које поставе приликом препуштања осуђеника − да се затворска казна не мијења за новчану.

Хрватска је, без обзира на могућност откупа казне у БиХ, наставила са процесом извршења казни за неке осуђенике. Једног су упутили у затвор, за једним су расписали потјерницу, а почетком октобра ове године за Зулића су издали ухидбени налог.

Милионска утаја пореза

Мирсад Зулић је средином 2017. године са супругом Емином осуђен на Жупанијском суду у Бјеловару у Хрватској за привредни криминал. У пресуди је наведено да су супружници преко својих трговачких фирми „Трио тим некретнине” и „Тим Клуб” утајили око 260.000 КМ пореза.

Супруга је добила исловну казну од једне године затвора и обавезу да врати новац, а Зулић је добио годину дана затвора. Он је затражио да затворску казну пренесе у БиХ.

У телефонском разговору са новинарком ЦИН-а је рекао да му замјена затворске за новчану казну није била крајња намјера. “Кад су ме казнили, ја сам тражио, првенствено, да бих тамо лежао. Међутим, поклопило се тако да могу платити”, рекао је Зулић.

Његов предмет је стигао у Кантонални суд у Бихаћу, с чијег подручја Зулић потјече. Хрватско Министарство правосуђа је пристало на то, уз увјет да се затворска казна не мијења за новчану.

Међутим, Суд у Бихаћу је потврдио пресуду из Хрватске, а потом и прихватио захтјев Зулићеве одбране да затворску казну промијени у новчану.

„Живим у Хрватској већ 50 година, али нисам се никада хтио босанског држављанства одрећи и, ето, то ми се исплатило”, рекао је Зулић. Он је своје фирме угасио, а Хрватска дуг за порез још није наплатила.

Никола Сладоје, помоћник министра правде у БиХ, каже да се ово није смјело догодити јер је супротно међународним споразумима. Он објашњава да се према Европској конвенцији о трансферу осуђених особа затворска казна не може мијењати за новчану. У Споразуму о извршењу судских пресуда, који је БиХ потписала са Хрватском, могућност замјене затворске казне се ни не спомиње.

Наведено је само да се казна извршава према законима државе која је преузима. Међутим, судије закључују да казну могу мијењати, ако осуђеник то тражи, јер је тако дефинисано бх. законима.

Суада Касум, суткиња Кантоналног суда у Бихаћу која је радила на Зулићевом предмету, не види да је било шта погрешно урадила. Објашњава да се руководила Кривичним законом Федерације БиХ који прописује могућност замјене затворске казне новчаном.

Према њезином мишљењу, Зулић од ње није добио никакву милост. Она сматра да Хрватска и нема правне подлоге за постављање увјета приликом просљеђивања предмета.

„Ако је буде било, спремна сам робијати”, рекла је Касум. Ипак, прије него је одлучила о Зулићевом захтјеву, суткиња се обратила бх. институцијама са молбом да упознају Хрватску са домаћим законодавством и провјере да ли сусједи остају при својим увјетима или повлаче захтјев. Хрватска је задржала исти став али је суткиња Касум 2018. године прихватила захтјев Зулићевог адвоката у погледу замјене казне. „Ја немам правног основа у закону Федерације да га одбијем”, каже суткиња Касум.

Хрватска нема могућност откупа казне у свом законодавству. Након што су добили информацију да је Зулић своју казну у родној земљи откупио, обавијестили су Министарство правде БиХ да ту пресуду не сматрају ваљаном.

„За њих је Зулић лице које није издржало казну затвора”, рекао је Сладоје из Министарства правде БиХ.

ЦИН открива да је хрватско Министарство правосуђа обавијестило Жупанијски суд у Загребу да извршење пресуде у БиХ не сматра ваљаним па је овај суд издао ухидбени налог за Зулићем. Ако га полиција не нађе у Хрватској, могу расписати потјерницу. Зулић је у телефонском разговору рекао да је на релацији Хрватска−Њемачка, гдје ће покренути нови посао.

Из Министарства правосуђа Хрватске су у допису за ЦИН навели да се оваква пракса и раније дешавала. Зато су од 2014. године у молбама почели стављати и напомену да предмете уступају уз увјет да се затворска казна не мијења за новчану. Тачну статистику о броју таквих предмета немају, али тврде да их је 20-ак.

„У већини случајева особе су и даље недоступне хрватским правосудним тијелима јер се налазе у БиХ”, наведено је у допису.

Према истраживању ЦИН-а, од осталих седам осуђеника, који су поред Зулића у задњих пет година у БиХ замијенили затворску казну новчаном, у Хрватској су прихватили извршење пресуде за петерицу, једног су послали у затвор, а за једним је издата потјерница. У Министарству правосуђа Хрватске не желе говорити шта утјече на њихово различито поступање у оваквим предметима.

Адреса која живот значи

Као ни Хрватска, ни Србија у свом законодавству нема могућност замјене затворске казне за новчану, али не прави проблем што њени осуђеници у БиХ то раде. Према њиховом тумачењу, према билатералном Споразуму о међусобном извршењу судских одлука који је на снази скоро 15 година, БиХ може преузете пресуде извршити према својим законима.

У Министарству правде Србије су објаснили да не знају колико је таквих случајева било јер понекад само добију информацију да је њихова пресуда у БиХ прихваћена, али не и како је извршена.

Замјена затворске казне за новчану прописана је кривичним законима на свим нивоима у БиХ. Ова законска одредба је временом мијењана и ни дан-данас правила нису уједначена у цијелој земљи.

У ФБиХ, Брчком и на нивоу БиХ прописано је да ће казне до једне године бити замијењене за новчане сваком осуђенику који то затражи. За ФБиХ и Брчко је одређена цијена од 100 КМ по дану затвора, а на Суду БиХ она може бити и нижа, зависно од примања осуђеника.

Доношењем новог кривичног закона 2017. године у Републици Српској је избрисана могућност замјене казне у овом ентитету, али се још могу мијењати казне до пола године за дјела почињена прије доношења овог закона.

Према истраживању ЦИН-а, у посљедњих пет година су била два осуђеника чији су предмети пребачени у БиХ на Основни суд Брчко дистрикта. Један од њих је Душан Бокан, осуђен у априлу 2016. године у Београду на шест мјесеци затвора због преваре. Заједно са неколицином других особа лажно је пријављивао саобраћајне несреће како би наплатио новац од осигурања.

Он је имао своје предузеће у Новом Саду, представништво у Сарајеву, а власник је и фирми „Оморика-Рециклажа” и „Оморика-П.Е.Т” у Добоју. Бокан је пребивалиште пријавио у Брчком па је његов предмет отишао на тамошњи суд.

То је била сигурна варијанта јер су у Дистрикту, као и у ФБиХ и на разини БиХ, судије обавезне прихватити захтјеве осуђеника да плате затворске казне новчаним. У Републици Српској је то тек могућност која зависи од судије и то за казне до шест мјесеци и за дјела која су се догодила до љета 2017. године, када је ова могућност избрисана из закона.

Крајем 2017. Основни суд у Брчком је признао извршење шестомјесечне затворске казне коју је Апелациони суд у Београду изрекао Бокану, али је након тога усвојио његов захтјев да замијени казну. Платио је 18.000 марака. Одштету осигуравајућој кући коју је преварио није измирио.

Предсједник Основног суда Брчко дистрикта Јадранко Грчевић каже да не провјеравају да ли осуђеник заиста и станује гдје је пријављен: “Можете мислити, када би ми то све провјеравали, не би дошли до поступка”.

Из Јавног регистра су одбили доставити податке да ли Бокан још увијек станује на адреси у Брчком или му је адреса само тренутно послужила за откуп казне.

Бокан избјегава контакт са новинарима, а његов адвокат Петко Будиша тврди да не зна гдје му клијент живи. Он каже да је тај предмет завршен јер је новац уплаћен: “На тај начин се и пуни буџет. Платио! Он је испунио своју обавезу”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.