Драгољуб Рељић, директор Агенције за заштиту личних података БиХ: ЕУ игноришемо пола деценије

Каже то у интервјуу за “Глас Српске” директор Агенције за заштиту личних података БиХ Драгољуб Рељић, наглашавајући да грађани имају нижи ниво правне заштите личних података  у односу, не само на ЕУ, него и на земље региона јер БиХ није ускладила прописе са Општом уредбом о заштити података (ГДПР) из 2016. године и такозваном полицијском директивом које важе у ЕУ.

- Ти акти прописују веће обавезе за контролоре, већа права грађанима чији се подаци обрађују, обавезу доношења политике приватности гдје ће тачно бити прописано ко обрађује податке, због чега, колико ће се чувати, када контролор или обрађивач података мора да обавијести лице да обрађује његове личне податке. Ми то нисмо спровели у дјело, иако је истекло и вријеме остављено за усклађивање, али Агенција није овлашћени предлагач. Били смо дио радне групе за креирање новог закона о личним подацима. 

ГЛАС: Има ли га на помолу?

РЕЉИЋ: Закон је написан 2018. године али су дата негативна мишљења од стране ресора финансија и правде. У Министарству правде нису разумјели обавезу БиХ према Споразуму о стабилизацији и придруживању ни обавезе према Уредби ЕУ.

ГЛАС: Да ли је било додатних разговара како би разјаснили те ствари?

РЕЉИЋ: Било је. Објашњавали смо које су наше обавезе, шта добијамо. Наш закон је услов и за њих, односно за потписивање споразума са органом ЕУ задуженим за правосуђе, а БиХ једина није потписала тај споразум. Био сам лани у ово вријеме велики оптимиста да ће бити усвојен закон до марта, априла, али све је стало. Не вјерујем да ће бити усвојен ни ове године. 

ГЛАС: До каквих проблема може доћи ако то не буде ријешено?

РЕЉИЋ: Проблеме већ осјете наши привредници, посебно они усмјерени на ИТ сектор. Можете се пријављивати на разне тендере широм ЕУ, али једно од првих питања је на којем је нивоу заштита личних података, да ли се примјењује ГДПР. Једноставно, потребан је нови закон који ће бити обавезујући. Тренутним понашањем и опхођењем гријешимо. Испаштају сви. И они који не разумију све ово јер би и њихови лични подаци били заштићенији него по садашњем закону, који јесте био добар, али датира из 2006. године, а у доба развоја информационих технологија, гдје се право на приватност мијења готово сваке године, то је веома дуг период.

ГЛАС: Да ли БиХ крши и Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ?

РЕЉИЋ: Да, члан 79. који прописује обавезу усклађивања правних аката у складу са правом ЕУ и међународним конвенцијама. То смо урадили првим законом, али су промијењени прописи у ЕУ, а код нас, очигледно нема добре воље. Понављам, нови закон је одличан и не разликује се од оних који су усвојени у Србији, Хрватској, Сјеверној Македонији.

ГЛАС: Гдје је најизраженија злоупотреба личних података грађана?

РЕЉИЋ: На првом мјесту лани је био видео-надзор. Није забрањено имати камеру и снимати своју имовину, али су различита правила. Мора се водити рачуна о свему, јер ако наставимо овако имаћемо једну кућу великог брата. Раније је била употреба матичног броја, личне карте, али смо успјели да подигнемо свијест грађана, што се одразило и на број приговора о томе. С друге стране, чињеница је да, као на тацни, дајемо личне податке када користимо интернет.

Службеници

ГЛАС: Какво је стање у Агенцији?

РЕЉИЋ: Ситуација је веома лоша. Довољно је да кажем да све послове који се тичу заштите личних података у цијелој БиХ обавља осам особа. Толики број предмета расте а немамо подршку, нити разумијевање. Требало би да, по систематизацији, имамо 45 запослених, а имамо их укупно 25.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.