Драган Ракановић, начелник Клинике за анестезију и интензивно лијечење у УКЦ РС: Да кисеоник није исправан имали бисмо стотину мртвих дневно

Истакао је то за “Глас Српске” начелник Клинике за анестезију и интензивно лијечење у Универзитетском клиничком центру (УКЦ) Републике Српске Драган Ракановић који је готово двије деценије живота посветио раду са најтежим пацијентима чији животи зависе од кисеоника.

Прије него што кисеоник дође у организам пацијента, појашњава, пролази кроз бројне филтере, а осим њих ту су и сензори који упозоравају на било какав проблем у систему.

Осврћући се на дешавања која су протеклих дана потресла Српску, а у вези са кисеоником који се корити у републичком здравственом систему, Ракановић каже да је тешко радити под толиким притиском.

- Желимо да становништво вјерује у оно што радимо као љекари и медицинско особље. Желимо да дамо свој максимум, као и до сада, и да помогнемо обољелима. Ми смо се за то школовали и други позив осим овога немамо - поручио је Ракановић.

ГЛАС: Са каквим кисеоником лијечите пацијенте?

РАКАНОВИЋ: Медицинским кисеоником. У јединици интензивног лијечења тренутно имамо 27 пацијената од којих су сви на кисеонику, а већина на респиратору. Истовремено, ради 14 операционих сала, гдје пацијенти који су у анестезији примају тај исти кисеоник. То је отприлике 50 до 60 операција дневно. Кисеоник је на нашој клиници све, ми без њега не можемо да функционишемо. Највећи број пацијената који леже у интензивној преминули би у року од неколико часова без кисеоника. Истовремено, ниједна операција се не може урадити без кисеоника, јер пацијенти који су у општој анестезији или регионалној добијају кисеоник током операције у различитим концентрацијама.

ГЛАС: Можете ли појаснити шта значи да пацијенти добијају кисеоник у различитим концентрацијама?

РАКАНОВИЋ: Када се каже стоодстотни кисеоник, већина пацијената не добија тај кисеоник. Ми у овом тренутку удишемо 21 одсто кисеоника, међутим током операције или боравка на апарату за вјештачко дисање, респиратору, пацијенти добијају различите концентрације у зависности од њиховог здравственог стања, размјене гасова и потреба организма. То су људи који би преминули чак у року неколико минута ако би остали без кисеоника.

ГЛАС: Вијест да у УКЦ-у има кисеоника за свега десет до 15 часова коју смо чули у сриједу никога није оставила равнодушним. Како сте се Ви тада осјећали?

РАКАНОВИЋ: Не смијемо ни да размишљамо о том сценарију. Само у Клиници за анестезију и интензивно лијечење лежи 27 пацијената, животно угрожених. Оперативни програм би потпуно стао, а да не говоримо и о другим клиникама гдје је кисеоник подједнако важан, камен темељац у лијечењу. Незамисливо би било да останемо без кисеоника макар и на сат времена. То би било погубно за највећи број пацијената.

ГЛАС: Шта значи чистоћа кисеоника 9,95 или 9,92 колико је утврђено да је у УКЦ-у?

РАКАНОВИЋ: То су велике количине кисеоника који се укапљава, односно он се под притиском преводи у течно стање да би се повећала количина. Та чистоћа кисеоника упућује на то да је он исправан за употребу. Потврде из лабораторије које смо добили говоре у прилог томе. Осим кисеоника, користи се компримирани ваздух као и неки други анестетички гасови за анестезију. Сигурност употребе тог кисеоника је апсолутна, јер сви апарати које имамо опремљени су са различитим сензорима који показују концентрацију и кисеоника и угљен диоксида, концентрацију у смјеши коју пацијент удише, као и у оној коју издише. То је основни параметар који пратимо. Од болести пацијента и налаза које радимо, процјењујемо који проценат кисеоника је пацијенту неопходан. У милилитру, пола мора бити кисеоник.

ГЛАС: Зашто је кисеоник неопходан?

РАКАНОВИЋ: Све што се дешава у организму метаболише се уз помоћ кисеоника и зато и кажем да кисеоник значи живот. При проласку кисеоника из атмосфере, преко дисајних путева, плућа, циркулације до појединачне ћелије, концентрација кисеоника постепено опада. Ћелији као основној јединици мора се испоручити одређена концентрација кисеоника под одређеним притиском да би она функционисала. Кад нема тог кисеоника ћелије одумиру и сви органи одумиру. Незамислив је рад у јединици интензивне његе без кисеоника или код лијечења болести плућа, а на крају и “ковида”.

ГЛАС: Шта би се догодило у организму човјека чија су плућа оштећена, ако удише индустријски кисеоник?

РАКАНОВИЋ: То би отприлике било као да удишемо дим. Плућа пацијента не трпе онечишћења. Због тога постоје толике контроле и филтери од мјеста испоруке до организма пацијента. Дошло би до физичког оштећења, јер би се прљаве честице залијепиле на плућима и на тај начин би се смањила њихова респираторна функција. Посљедично, дошло би до оштећења и других органа. Догодило би се нешто слично као када бисмо остали без кисеоника. Апарати не дозвољавају да се кисеоник спусти испод 21 одсто, односно испод атмосферске концентрације, то је доња граница и само можемо повећавати концентрацију. Ти апарати имају заштитне механизме и не дозвољавају људску грешку. Ријеч је о савременим апаратима које имамо од када је реконструисан УКЦ.

ГЛАС: Имајући у виду све о чему говорите, долазимо до закључка да нико жив не би изашао из болнице да је кисеоник индустријски или да га потпуно нестане?

РАКАНОВИЋ: Не могу да замислим ту ситуацију, не бих могао да спавам, пацијенти би се угушили да нестане кисеоника. Имали смо пацијенте који су били на машинама за дисање усљед разних повреда, операција па и на “ковиду” који су се опоравили и стали на своје ноге. Број пацијената који користи кисеоник је толики да би неминовно било стотине смртних исхода да је кисеоник неисправан или да га немамо.

Респиратор

ГЛАС: На који начин функционише респиратор и да ли реагује на онечишћења?

РАКАНОВИЋ: На улазу у респиратор налазе се филтери и не дозвољавају пролазак било каквог онечишћења не само у апарат него и у организам пацијента. Ријеч је о вишеструким филтерима који филтрирају смјешу која нам је неопходна. Апарат алармира уколико концентрација није онаква каква би требало да буде. Постоје и друге врсте филтера које се такође користе и који смањују онечишћења у смислу филтрирања бактерија, гљивица па и вируса што је посебно актуелно са појавом “ковида”. Сва та смјеша пролази низ филтера прије него дође у организам пацијента и то нам даје сигурност у раду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.