Денис Шулић, за „Глас Српске“: Разлике у цијени хљеба без основа

Данијела Бајић
Денис Шулић, за „Глас Српске“: Разлике у цијени хљеба без основа

Хљеб у Бањалуци скупљи је и до 70 фенинга у односу на остале крајеве Републике Српске. Наставићемо преговоре са пекарима, али упоредо идемо у доношење двије уредбе да бисмо увели ред у цијене основних животних намирница, рекао је у интервјуу “Гласу Српске министар трговине и туризма РС Денис Шулић.

Појаснио је да ће ускоро, и то у првој половини марта, донијети уредбу којом ће ограничити цијену основног хљеба, али и да планирају измјене прописа када је ријеч о осталим основним животним намирницама.

- Та уредба ће бити дорађена, односно на листи ће се наћи још неки артикли на које је маржа ограничена - рекао је Шулић, који се осврнуо и на област туризма те подсјетио да у републичком буџету за ову годину тренутно није предвиђен новац за туристичке ваучере, али да ће разговарати са надлежнима да би та погодност опет била доступна грађанима Српске.

ГЛАС: Како коментаришете понашање пекара, с обзиром на то да нису пристали на договор о цијени хљеба?

ШУЛИЋ: Нисмо нашли заједничко рјешење али смо видјели да су пекари спремни да наставимо разговоре. Ми ћемо се кретати у зацртаним законским оквирима, што се тиче одређених уредби и цијене хљеба, али ћемо наставити да преговарамо са представницима пекарске индустрије. Цијена хљеба у Бањалуци и бањалучкој регији је 60-70 фенинга виша у односу на друге крајеве Српске. Наставићемо да радимо оно што је у нашој надлежности, али не одустајемо ни од разговора. Надам се да ћемо у наредним седмицама поново разговарати да бисмо нашли неко компромисно рјешење.

ГЛАС: За којим све измјенама прописа посеже ресор трговине, када је у питању уредба која се тиче ограничавања марже на основне животне намирнице?

ШУЛИЋ: Ова уредба ће бити дорађена са још неким артиклима, а додатно ће појаснити и који су тачно артикли обухваћени. На примјер за уље, знаће се тачно које уље припада уредби, јер до сада је било конфузије на терену кад је у питању примјена саме уредбе. На тај начин желимо додатно да појаснимо све те ствари. Покушавамо да нађемо и начин да се у ту уредбу, на захтјев потрошача, убацимо и месо. Велике количине меса се, нажалост, у БиХ и Српску и даље увози са стране, тако да постоји ту доста процедуралних грешака и простора за манипулацију. Али, покушаћемо. Оно што је дефинитивно и што треба често да истичемо јесте то да је Српска и са овим цијенама, без додатних активности Владе, најјефтинија. И у БиХ, и у региону.

ГЛАС: Да ли ће туристички ваучери ове године бити у оптицају?

ШУЛИЋ: Разговарали смо са Удружењем хотелијера, првенствено са малим хотелијерима, који су изнијели важност примјене туристичких ваучера у Српској. Тренутно нису стављени у буџет као категорија, али ћемо у неком наредном периоду разговарати о могућностима, да ли у овој или сљедећој години, да туристички ваучери буду враћени. Сектор туризма се опоравио. Иза нас је рекордна година без туристичких ваучера. Сигурно је да би укупан број ноћења био и већи, али активности министарства не вежу се само за ваучере. Они су усмјерени и на промоцију, долазак нових гостију, рад на законодавним оквирима који ће олакшати пословање туристичке заједнице и то је евидентирано кроз раст броја ноћења од скоро осам одсто и броја долазака од скоро десет одсто у претходној години.

ГЛАС: Како оцјењујете сајам туризма, који је одржан у Београду, а на којем се представила и Српска?

ШУЛИЋ: Српска је први пут била на једном мјесту, свих десет излагача, и то у “Улици Републике Српске” која се простирала на 500 квадратних метара сајма. Први пут је штанд Републике Српске посјетио сами државни врх Србије, на челу са Александром Вучићем, који је био тамо на дану отварања. Радили смо доста са тур-оператерима, туристички радници који су радили промоције својих туристичких дестинација имали су изузетно посјећене штандове. Имали смо доста билатералних састанака, ја сам се састао са министром туризма Црне Горе, такође и са министром туризма Србије. Интензивирали смо и сарадњу са грчком туристичком организацијом, а шлагворт на све је састанак са министром економије и туризма једне егзотичне земље - Сао Томе и Принципе. Више од 45.000 посјетилаца је било на самом сајму, а многи од њих су били и на нашем штанду, тако да можемо закључити да смо успјешно обавили ову сајамску манифестацију.

ГЛАС: Каква су очекивања од сајма туризма, који у петак почиње у Бањалуци?

ШУЛИЋ: Имам велика очекивања од сајма туризма, који се већ четврту годину заредом одржава у Српској. Биће доста излагача из региона и свијета. Очекујем велики број посјетилаца и сигуран сам да ће се из године у годину сајам додатно развијати и да ћемо га стављати у ранг, ако не европских и свјетских сајмова, онда свакако да буде један од најбољих регионалних сајмова туризма.

Такса

ГЛАС: Можете ли издвојити јоше неке од планова за наредни период?

ШУЛИЋ: Припремамо Закон о боравишној такси, који ће бити усвојен до половине ове године, а примјена би требало да почне од 1. јануара 2025. године. Такође су у припреми разни правилници, начини на који ће бити дефинисана подзаконска акта која су у сагласности са радом министарства. Очекујемо састанак са рафтерима о припреми сезоне за рафтинг, припрему љетне сезоне на Јахорини. Ова сезона за нас је сезона здравственог туризма. Радићемо низ промотивних активности са Министарством здравља на привлачењу туриста који долазе овдје из здравствених разлога. Активно ћемо учествовати и на форумима, један од првих је “Јахорина економски форум”, који ће у фокусу имати дигитализацију туризма. Очекујемо да ћемо у овој години имплементирати централни информациони систем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана