Данијел Егић, за „Глас Српске“: Право на борачки могуће остварити већ од 1. октобра

- Сви борци од прве до седме категорије сада имају право на овај додатак. До сада су га добијали само они који су имали више од 60 година, али је то промијењено и ту старосну границу смо спустили на 45 година. Узимаће се у обзир број мјесеци проведених у зони борбених дејстава те множити са 2,2, односно три марке. Шта то значи: они који, рецимо, сада поднесу захтјев, већ од 1. октобра, па до краја ове године, оствариће право на добијање мјесечног борачког додатка по коефицијенту 2,2, а након тога три марке. Овдје треба да појаснимо још једну врло битну ствар, људи који можда имају одређени број мјесеци учешћа у рату, а нису били у зони борбених дејстава, неће моћи остварити овај мјесечни борачки додатак. И то је нешто што многи нису схватили - истакао је Егић.

ГЛАС: Колико би људи, бивших бораца, могло бити обухваћено овим додатком, те да ли можете појаснити саму процедуру?

ЕГИЋ: Према нашим подацима, ради се о око 190.000 људи од прве до седме категорије. Када је у питању сама процедура, неопходно је попунити захтјев и заједно са копијом личне карте и текућег рачуна предати на мјестима на којима ће бити вршен њихов пријем. О овим захтјевима ће се одлучивати након што од стране Владе Српске буде донесена уредба. Без обзира на то, сви они који, рецимо, током овог мјесеца предају захтјев, већ од наредног остварују то право.

ГЛАС: Да ли је поред захтјева и личне карте још нешто потребно, рецимо рјешење о категоризацији?

ЕГИЋ: Они који су то већ урадили, немају потребе јер су већ у систему, а они који којим случајем нису, то могу урадити, односно сазнати на лицу мјеста приликом предаје захтјева.

ГЛАС: Да ли постоји рок за подношење ових захтјева?

ЕГИЋ: Не постоји, али људи треба и да знају, а што сам већ поменуо, да када овај захтјев поднесу, већ наредног мјесеца могу то право остварити. То је исто и када предате за добијање пензије. Има много посла, поготово јер се све из коријена мијења, али вјерујем да ћемо га успјешно завршити.

ГЛАС: Једном приликом сте рекли како нисте били за ову опцију, односно приједлог Борачке организације. Зашто?

ЕГИЋ: Нисам, јер сам сматрао да се 150 милиона марака, колико ће се на годишњем нивоу издвајати за исплату овог мјесечног борачког додатка, могло боље употријебити, рецимо за стамбено збрињавање или помоћ најугроженијим борачким породицама. Напоменуо бих да Српска има чак четири-пет пута већа издвајања за борачке категорије од свих земаља у окружењу. Примјера ради, она у ФБиХ на годишњем нивоу износе око 50 милиона. Ми ћемо, с друге стране, од наредне године, поред постојећих 80 милиона, издвајати и додатних 150. Мислим да смо читаву ову причу у вези са борцима јако разводнили.

ГЛАС: Можете ли појаснити?

ЕГИЋ: Сматрам да имамо много већих проблема које смо можда могли ријешити свим овим новцем. Можда је, када се разматрало увођење овог мјесечног борачког додатка, требало размотрити увођење одређеног цензуса, о чему је већ говорио премијер Радован Вишковић. Рецимо, шта ће мени борачки додатак ако са министарском платом могу нормално живјети? Или, рецимо, шта ће он некоме ко ради у банци, општини...? Тај новац смо требали дати онима којима је стварно потребан како би се побољшао њихов материјални статус. Мислим да бисмо са 35 милиона могли ријешити стамбено збрињавање свих који су конкурисали по уредби из 2019. године. Да закључим, мислим да смо на овај начин оставили многе људе у незавидном положају, а дајући овај борачки додатак и онима којима није најпотребнији. 

ГЛАС: Оно што је такође актуелно јесте да су представници пет гранских синдиката, који представљају раднике у јавној управи, најавили протесте за 29. септембар, јер тврде да Влада РС није испоштовала потписани споразум од половине прошле године? Сматрате ли да је излазак на улицу радника у јавном сектору оправдан?

ЕГИЋ: Сматрам да није. Мислим да је Влада Републике Српске испунила све оно што је у претходном периоду било договорено и потписано. Закључак је био да, уколико дође до раста прихода у буџету, буде направљена анализа, те да се види и процијени да ли је то и могуће и под којим условима. Министарка финансија Зора Видовић је недавно саопштила да се буџет не пуни оним темпом који би могао да омогући тако нешто, јер би била угрожена фискална стабилност Српске.

ГЛАС: До краја ове године требало би да почну преговори у вези са износом најниже плате у Српској за идућу годину. Очекујете ли жучну расправу?

ЕГИЋ: Мислим да ће бити много проблема и жучних расправа. То је тешка тема. Влада Републике Српске и представници синдиката су припремили радне тимове који би требало да отпочну разговоре на ову тему. Унија послодаваца, међутим, нешто одуговлачи с тим. Нису показали баш неку вољу да се о овоме преговора и договара. Оно на чему Влада инсистира јесте да се направе општи колективни уговори, док они имају мишљење како би о томе требало преговарати појединачно, по гранама привреде. Пред нама је синдикално врућа јесен.

Солидарност

ГЛАС: Плате радника у привреди су много мање него у јавном сектору. Да ли ће услиједити неке мјере које би омогућиле раст плата у привреди?

ЕГИЋ: Ради се, такође, о још једној озбиљној и горућој теми. Мислим да захтјеви домаћих послодаваца да се повећају квоте за “увоз радника” није рјешење. Како би се спријечио или смањио одлазак радника, неопходно је да се повећају плате у реалном сектору. Не може неко да ради, у данашњим околностима, за само 700 или, рецимо, 800 марака. Влада је у претходном периоду урадила много како би помогла домаћим предузећима и стимулисала раст плата. Мислим да послодавци сада морају показати више патриотизма и социјалне солидарности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.