Бранислав Зељковић, в.д. директора Института за јавно здравство Републике Српске: Трудимо се да пронађемо сваког зараженог

Анита Јанковић Речевић
Бранислав Зељковић, в.д. директора Института за јавно здравство Републике Српске: Трудимо се да пронађемо сваког зараженог

Тестирања на вирус корона у Републици Српској, поред Института за јавно здравство РС и Универзитетског клиничког центра (УКЦ), ускоро ће се вршити и у бијељинској болници “Свети врачеви” јер очекујем да до краја седмице и ту здравствену установу оспособимо за такве послове.

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” вршилац дужности директора Института за јавно здравство РС Бранислав Зељковић нагласивши да Српска увелико спроводи масовно тестирање које подразумијева анализу узорака сваке особе која је по дефиницији случаја контакт. 

- Број узорака варира од дана до дана. Некад је то 50 људи, а некада неколико стотина. Очекујемо да до краја седмице стигне апарат за тестирање у бијељинску болницу, а докторица из Бијељине је већ у Институту на обуци. Такође, на обуци у УКЦ-у РС имамо и докторицу из Фоче јер је план да и тамошња болница врши тестирања. Када то завршимо, покрићемо цијелу Српску - рекао је Зељковић и додао да је у плану и едукација љекара из других болница.

ГЛАС: Какво је стање са тестовима на вирус корна, имамо ли их довољно?

ЗЕЉКОВИЋ: Институт и УКЦ тренутно располажу са довољно тестова. Стално вршимо допуну и прерасподјелу између установа и тако се међусобно помажемо. О тачном броју тестова које тренутно имамо је тешко говорити јер није то буквално 100 тестова за 100 људи будући да се сам тест састоји из три компоненте. У питању су хемикалије које се не троше у једнаком односу. Прошле седмице смо од УНДП-а добили донацију од 3.000 тестова, а у наредном периоду очекујемо да нам стигне још 25.000 које набављамо преко УНДП-а, али то није донација, већ их купује Влада РС. 

ГЛАС: Са каквим проблемима се сусрећете у набавци тестова и друге медицинске опреме ?

ЗЕЉКОВИЋ: То су проблеми са којима се сусрећу све земље у окружењу. Свима нам је ограничено тржиште, а добављачи нас прате у количинама колико могу.  Веће европске земље имају већу потражњу и добављачи имају потребу прво њих да задовоље, а онда се окрећу нама. Међутим, могу рећи да нам веледрогерије с којима смо до сада пословали излазе у сусрет што се тиче количина које смо тражили. Оно што је проблем су рокови испоруке. То је нешто што у овом тренутку нико не може гарантовати због ситуације у цијелом свијету. Због таквог стања не можемо прецизирати када ће стићи тих 25.000 тестова, јер поједини произвођачи или пролонгирају рокове испоруке или просто одустају због недостатка основних супстанци за израду тестова.

ГЛАС: Колико је епидемиолошка ситуација у Српској тешка и када можемо очекивати врхунац епидемије?

ЗЕЉКОВИЋ: Јако је тешко говорити о кретању епидемије и предвидјети врхунац. Епидемиолошка ситуација се надзире и битно је да је под контролом, да испратимо сваку позитивну особу, њене контакте, улаз људи на граници и њихово размјештање по локалним заједницама. Тренутна епидемиолошка ситуација у Српској је озбиљна, али не можемо рећи да је тешка у смислу да су капацитети здравствених установа закрчени, јер нису. Оно што се показало као изузетно добро је да је здравствени систем Српске на вријеме кренуо са припремама и то се показује кроз читав овај процес. 

ГЛАС: Медији у региону су објавили анализе по којима је стопа смртности у БиХ највећа у односу на земље у окружењу. Да ли је то тачно и како процентуално стојимо када је ријеч о броју заражених и преминулих?

ЗЕЉКОВИЋ: Земље у региону имају много веће бројеве од нас, имају много више заражених и умрлих, тако да је тешко поредити статистику малих и великих бројева. У овом моменту незахвално је давати такве процјене, анализама ћемо се бавити касније, када прође озбиљнији период праћења епидемиолошке ситуације, односно када будемо имали податке за два до три мјесеца и када се епидемија буде ближила крају. Тек тада ћемо моћи говорити о процентима и стопама смртности. И то се види на примјеру Кине, гдје су се проценти константно мијењали. Сада нам је најважније да идентификујемо што већи број оних који су заражени. Немогуће је да идентификујемо све, али се трудимо да што ближе приђемо проценту од 100 одсто.

ГЛАС: Да ли је Српска могла боље и другачије реаговати на појаву вируса?

ЗЕЉКОВИЋ: Наравно да увијек може боље и засигурно постоје детаљи које бисмо промијенили, али потребно је имати на уму да су се много развијеније земље, које имају далеко веће ресурсе, у овој ситуацији снашле лошије од нас. Можемо бити изузетно задовољни здравственим системом Српске јер је, без сумње, ово спремно дочекао, али и свим другим установама и институцијама које су укључене у борбу са пандемијом. Такође, и медији су нам много помагали у промоцији мјера које се спроводе.

ГЛАС: Колико су грађани озбиљно схватили ову пандемију?

ЗЕЉКОВИЋ: Можемо бити задовољни како су грађани реаговали и колико су свјесни озбиљности. Увијек постоје изузеци који кваре просјек, али морамо имати на уму да се становништво први пут сусреће са једном оваквом ситуацијом. Још једном апелујем на грађане да поштују све мјере које су донесене, да буду стрпљиви, издрже све ово заједно са нама и изаћи ћемо као побједници.

 Уигран тим

ГЛАС: У Србију су стигли љекари из Кине и Русије. Има ли Српска довољно специјалиста и да ли смо ми тражили помоћ у људству?

ЗЕЉКОВИЋ: То је питање за Министарство здравља и социјалне заштите РС, али оно што могу рећи је да су нам тренутно најпотребнији инфектолози, епидемиолози и микробиолози јер су у овом случају они на првој линији одбране. Надамо се да ће се у будућности више младих љекара одлучити за те специјализације. С друге стране, љекари свих других специјализација и те­ како учествују у борби са пандемијом. Цјелокупна здравствена заједница у Српској функционише као један добро уигран тим. Такође, у свакодневном смо контакту са колегама из Србије и Хрватске, као и са онима из Кине. Недавно су нам колеге из Вухана путем видео-линка пренијеле своја искуства и знања у борби са вирусом корона, што нам је веома корисно. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана