Баздуљ: Бихаћ је мој колико и њихов
БАЊАЛУКА - Не постоји законит начин да неоптуживаној и неосуђиваној особи ограничите слободу кретања. Како ће тачно Градско вијеће спријечити мене да дођем у Бихаћ и попијем кафу? Није Бихаћ ништа више њихов него што је мој. Мој прадјед је у том истом Бихаћу био кадија.
Овако је за “Глас Српске” познати књижевник Мухарем Баздуљ прокоментарисао одлуку Градског вијећа Бихаћа да њега, режисера Емира Кустурицу и нобеловца Петера Хандкеа прогласе непожељним лицима у овом граду.
- С великим ћу ћеифом првом приликом навратити и испити један “премингер”. Заправо, нећу стати на једном - каже Баздуљ.
Иницијативу је поднијела вијећник Елвира Селмановић, а као разлог наведено је “негирање геноцида у Сребреници”.
- Познато је да је Кустурица у ратним годинама величао политику Слободана Милошевића, а сваки нормалан човјек требало би да негира такве ствари. Познато је да је геноцид у Сребреници највећа трагедија и историјска истина и негирање геноцида се може оквалификовати као злочин - тврди Селмановићева.
Баздуљ истиче да му је реакција била тројака, на трагу “Магарећих година” Бранка Ћопића, “једне од најдражих књига његовог дјетињства, а која се дешава баш у Бихаћу”.
- Под један, за мене та “иницијатива” има тежину листа тоалет папира. Под два, доста је тужно за тај град и шире да се овакве свињарије раде без икакве реакције јавности. У том граду се прије осамдесет година састајао АВНОЈ, а данас га неки маргиналци претварају у шовинистичку касабу која умјетнике проглашава непожељним особама. Будите бар досљедни, прогласите “непожељним особама” све Хандкеове преводиоце, издаваче, глумце који играју у његовим позоришним комадима, њихове пријатеље и пријатеље њихових пријатеља - истакао је Баздуљ.
Као трећи, и најважнији разлог, навео је да је ово само димна завјеса да Градско вијеће покуша сакрити чињеницу да су од тог прелијепог града направили најнеперспективније мјесто за живот у његовој вишевјековној историји.
- Има ваљда и седамдесет година да се мање дјеце није уписивало у бихаћке школе, цијеле генерације матураната бјеже преко границе чим им се намјести прилика, град грца под мигрантском кризом, све је више празних кућа и некошених дворишта - рекао је Баздуљ.
Град који се, према ријечима познатог књижевника, самјеравао са Мостаром и Бањалуком је по резултатима посљедњег пописа становништва већ почео да каска за Цазином, који би ускоро могао, са становитим правом, да покрене иницијативу да постане административни центар Унско-санског кантона.
- А реална очекивања од наредног пописа у Бихаћу спадају у жанр хорора из фасцикле “град духова”. Умјесто да раде свој посао, градски вијећници фантазирају о “непожељним особама”. Наздравље им њихове фантазије, али оне мене лично дотичу мање и од пословичног лањског снијега - закључио је Баздуљ.
Књижевници на удару
Скупштина Кантона Сарајево у децембру 2019. године прогласила је нобеловца Петера Хандкеа за непожељну особу у овом граду, уз осуду додјељивања Нобелове награде и образложење да је “завршни чин геноцида управо негирање”.
Поред њега још један књижевник нашао се на удару власти, а у питању је руски писац Захар Прилепин, којем је забрањен улазак у БиХ због, како је наведено, тога што “представља пријетњу по безбједност БиХ”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
