Венецуела распоређује војску на границу са Гвајаном

Напетости су порасле прошле године након референдума у Венецуели на којем су бирачи пристали на стварање венецуеланске државе унутар спорне регије. Гвајана је овај потез назвала кораком према анексији док се баук оружаног сукоба надвио над регијом, пишу свјетски медији.

Влада Гвајане саопштила је 10. фебруара да има доказе сателитских снимака пријатељских западних савезника који показују кретање венцуеланске војске у близини источне границе те јужноамеричке земље с Гвајаном, преноси АП.

Званичници тврде да администрација венецуеланског предсједника Николаса Мадура крши мировни споразум потписан на Карибима у децембру прошле године у којем су се двије земље договориле да неће користити силу нити пријетити једна другој.

Реакција Гвајане на најновији развој догађаја услиједила је неколико сати након што су сателитске слике које је објавио амерички Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС) показале да Венецуела шири своју базу на острво Анкоко, чију је половину Венецуела отела од Гвајане средином 1960-их, и оближњу Пунту Барима, мање 80 километара од границе с Гвајаном.

„Гвајана прати ситуацију“

Гвајански министар спољних послова Хју Тод и државни секретар Роберт Персауд рекли су да Гвајана прати ситуацију преко границе док је венецуеланско министарство одбране оптужило Гвајану да неодговорним поступцима и медијском обманом угрожава споразум из децембра 2023., тврдећи да је "Есекибо наш".

Двије стране су се деценијама свађале око граничних линија, наглашава АП и додаје да Гвајана тврди да је међународна комисија за границе из 1899. једном заувијек одредила границу. Но, више од 60 година Венецуела оптужује комисију да ју је преварила око регије Есекибо.

Гвајана је изнијела питање Свјетском суду у Холандији ради коначне пресуде, док је Венецуела истакла да преферира директне билатералне разговоре, пише Радио Слободна Европа.

Венецуела је обећала "снажан одговор" ако у спорним водама код сусједне Гвајане започне бушење нафте, као што је почетком фебруара најавио амерички нафтни див "ЕxxонМобил", истиче агенција АФП.

Иако Каракас већ дуго тврди да полаже право на регију Есекибо, реторика је појачана откако је Гвајана почела почео издавати дозволе нафтним компанијама за рад тамо.

Венецуелански министар одбране Владимир Падрино написао је на друштвеној мрежи „Икс“ да, иако "ЕxxонМобил" може имати заштиту Сједињених Држава и Гвајане, "у поморском простору који с правом припада Венецуели, добиће пропорционалан, снажан одговор који се придржава закона".

"ЕxxонМобил", који је открио огромне резерве сирове нафте код Гвајане 2015., објавио је 6. фебруара да планира да избуши двије истражне бушотине ове године у близини обале Есекиба, којим Гвајана управља више од једног вијека.

Потпредсједница Венецуеле Делси Родригез је већ 7. фебруара оптужила "ЕxxонМобил" да жели "заштитити своје незаконите операције у мору које чека разграничење, под ратнохушкачким плаштом Сједињених Држава у саучесништву с Гвајаном".

У децембру је, подсјећа АФП, Мадуро расписао контроверзни необавезујући референдум на којем је великом већином одобрено стварање венецуеланске покрајине у Есекибу, што је изазвало страхове од војног сукоба у углавном мирној Јужној Америци.

Напетости су се додатно распламсале када је Британија послала ратни брод на то подручје, што је натјерало Мадура да мобилизује 5.600 војника у војним вјежбама близу границе.

Међутим, напетости су се смањиле након састанка министара вањских послова двију земаља у Бразилу у јануару, након ранијих разговора лицем у лице између Мадура и предсједника Гвајане Ирфана Алија, који су се сложили да неће прибјегавати употреби силе.

Иако је Мадуро у децембру прошле године обећао да неће предузимати војне акције против свог сусједа, снимци које је подијелио Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС) у Вашингтону сугеришу гомилање војних снага док Мадуро појачава своје пријетње припајањем нафтом богатог сусједа земље, наглашава "Гуардиан".

Кристофер Ернандез Рој, замјеник директора ЦСИС-овог програма за Америку, рекао је: "Истог дана када се венецуелански министар спољних послова састаје са гвајанским дипломатима, венецуеланска војска изводи тенковске вјежбе само неколико корака од Гвајане. Све нам ово говори да Мадуро води дволичну политику".

Снимци из ваздуха показују да је венецуеланска војска послала тенкове и патролне чамце опремљене пројектилима на границу.

Аналитичари су видјели Мадурово звецкање оружјем као средство за изградњу подршке уочи избора који се очекују ове године, али су сугерисали да би то могао бити и покушај притиска на Гвајану да подијели приходе од недавних нафтних открића.

Економија Венецуеле је, додаје "Гуардиан", доживјела колапс у посљедњој деценији упркос томе што има нека од највећих налазишта на свијету.

"Све ово сугерише да је Мадуро можда првобитно имао домаће разлоге за оно што ради, али сада је стратегија присилити Гвајанце на неку врсту уступака", рекао је Ернандез Рој.

Мадурово распоређивање, уз референдум који је одржао у децембру на којем је рекао да милиони Венецуеланаца одобравају планове за заузимање Есекиба, узнемирило је Вашингтон који је додатно напет у обликовању одговора на савезе Венецуеле с Русијом, Ираном и Кином, указује "Wалл Стреет Јоурнал".

Протеклих мјесеци, амерички званичници из Министарства одбране и Бијеле куће посјетили су главни град Гвајане, Џорџтаун, ради разговора о повећању сарадње. Али је рекао да ће његова влада ускоро купити америчке хеликоптере, дронове и другу одбрамбену опрему.

До војног гомилања Венецуеле у близини Гвајане дошло је након што су САД ублажиле неке америчке економске санкције како би подстакнуле Мадура да одржи поштене изборе и прими венецуеланске мигранте депортоване из САД-а. Умјесто тога, наводе из организација за људска права, Мадуро је затворио дисиденте и забранио ривалима да се кандидују на предсједничким изборима који би се требали одржати касније ове године.

Пријетње Венецуеле изазвале су забринутост код других сусједа, укључујући Мадуровог блиског савезника Бразил, који је посљедњих дана распоредио десетине оклопних возила и војника како би појачао сигурност на својим границама с Венецуелом и Гвајаном.

С друге стране, истиче "Wалл Стреет Јоурнал", Мадуро је већи дио свог гњева усмјерио према "Еxxону", који је прије много година одустао од послова у Венецуели због сукоба са социјалистичком владом и од тада ради у Гвајани.

Мадуро је након децембарског референдума представио нову карту Венецуеле с проширеном границом рекавши да су "једини губитници влада Гвајане, Еxxон Мобил и царство САД-а", те да ће "Гвајана и Еxxон Мобил морати преговарати с нама".

Ипак, додаје лист, бивши високи венецуелански војни званичници и аналитичари војске те земље не мисле да режим планира инвазију. Умјесто тога, они вјерују да режим, видећи колико је малена Гвајана од сиромашне земље постала важан произвођач нафте, жели преговарати о некаквом договору који би могао користити Венецуели.

"Оно што покушавају учинити је изнуда", рекао је Исидро Перез, бивши пуковник венецуеланске војске.

Ипак, наглашава њујоршки лист, појачане напетости на сјеверном дијелу Јужне Америке подстакле су процјенитеље ризика бродарске индустрије при "Ллоyд'с Маркет Ассоциатион" у Лондону да ставе Гвајану на свој глобални попис подручја погођених ратом, пиратством и тероризмом, преносе Независне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.