Шта је познато о посјети шефа ЦИА Москви, а шта се нагађа?

ВАШИНГТОН - Директор ЦИА Џон Ретклиф ненајављено је посјетио Москву 25. августа, потврдили су амерички званичници за Радио Слободна Европа, у оквиру ријетког путовања које се догодило у тренутку када су напори Вашингтона да оконча руски рат против Украјине застали, а тензије због односа Москве с Ираном појачале.

Разлог Ретклифове посјете, његовог првог јавно познатог путовања у Русију откако је постао директор ЦИА за вријеме другог мандата предсједника САД Доналда Трампа, није одмах био јасан. Амерички званичници упознати са његовим путовањем потврдили су да је отпутовао у Москву, али су одбили да открију садржај његових састанака или кажу с ким се састао.

ЦИА и Бијела кућа нису одмах јавно коментарисале посјету.

О посјети је први извијестио Си-Би-Ес њуз, након што су подаци о праћењу лета показали да је амерички војни транспортни авион путовао из Сједињених Држава преко Летоније до Москве. Авион, за који се чинило да је полетио из Заједничке базе Ендруз у Мериленду, слетио је на московски аеродром Внуково рано ујутру 25. августа, а касније истог дана напустио Русију, према подацима о праћењу лета.

Неуобичајено кретање авиона отворило је питања о томе зашто би шеф америчке обавјештајне агенције у тако осјетљивом тренутку лично предузео ријетко путовање у Русију. Посљедњу познату посјету Москви неког директора ЦИА прије Ретклифове посјете имао је његов претходник Вилијам Бернс, који се у новембру 2021. састао са руским предсједником Владимиром Путином, три мјесеца прије него што је Путин покренуо инвазију пуног обима на Украјину.

Природа овог путовања указује на то да су улози високи

Директор ЦИА не одлази у Москву осим ако не треба нешто да затражи, рекао је за Радио Слободна Европа Глен Хауард, стручњак за Русију и предсједник америчког истраживачког центра „Саратога фаундејшн“.

„Директори ЦИА не путују све до Русије ако то није важно”, рекао је Хауард.

„Бернс је тамо отишао у новембру 2021, прије руске инвазије, да их упозори да не нападају Украјину”, рекао је.

Високи амерички обавјештајни званичници одржавали су контакте са руским колегама током рата, али састанци лицем у лице на овом нивоу и даље су ријетки.

Једно од могућих објашњења јесте Украјина, посебно напори вашингтонске администрације да утврди да ли Москву још може да увјери да преговара о окончању рата. Напори у којима су посредовале САД застали су упркос Трамповом самиту са Путином на Аљасци у августу 2025. године.

„Надам се да би на врху његове листе требало да буде директан захтјев Владимиру Путину да оконча овај рат голе агресије против Украјине”, рекао је за Радио Слободна Европа Бредли Боуман, виши директор Центра за војну и политичку моћ при вашингтонској Фондацији за одбрану демократија.

Боуман, бивши савјетник за националну безбједност чланова сенатских одбора за оружане снаге и спољне односе, рекао је да би Вашингтон требало јасно да стави до знања да ће неуспјех у окончању рата донијети Русији све болније мјере, док ће Сједињене Државе и њихови савезници наставити да помажу Украјини да се брани.

Боуман је указао и на још једну могућу тему: руску подршку Ирану.

Русија и Иран

„Надам се да би такође рекао да Владимир Путин мора да престане да пружа Ирану помоћ у лансирању сателита”, рекао је Боуман, додајући да би Москва такође требало да престане да пружа подршку која би Ирану могла да помогне у нападима на америчке снаге, укључујући податке за одређивање циљева, помоћ повезану са дроновима и друге војне способности.

Русија има широке војне и трговинске везе са Ираном. Ретклифово путовање услиједило је дан након што је амерички министар финансија Скот Бесент најавио нови напор да се „пресијече свака економска линија живота која одржава овај тирански режим све док Техеран не остане сам” и рекао да ће државама бити дати рокови да „обуставе активности које га подржавају”.

Хауард је такође сугерисао да би Иран могао бити кључан за Ретклифову мисију, иако је нагласио да је то његова претпоставка, а не утврђена чињеница. Према његовом мишљењу, Ретклиф би могао покушавати да увјери Москву да престане да снабдијева или помаже Иран, што би ово путовање потенцијално претворило у неуобичајено директно упозорење Кремљу.

Боуман се позвао на извјештаје према којима је Русија Ирану пружала податке за одређивање циљева и преносила тактике и технике употребе дронова развијене током рата у Украјини. Он је оцијенио да би подршка Москве могла бити један од разлога због којих је Иран успио да задржи војну отпорност и одупре се притиску да преговара.

Ретклифово путовање у Москву било је значајно и због његове репутације особе са изразито чврстим ставом према Русији. Хауард је указао на Ретклифово раније залагање за задржавање савјетника ЦИА у Украјини ради помоћи у обавјештајном раду и одређивању циљева, чак и док је Пентагон настојао да смањи своје савјетничко присуство тамо.

То, према Хауардовим ријечима, указује на то да Ретклиф има посебно снажан приступ Трампу.

„Он има предсједникову пажњу”, рекао је Хауард.

Москва је, у међувремену, оптужила Сједињене Државе да пружају снажну подршку украјинским нападима на Русију.

Без пружања доказа, министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је раније овог мјесеца да је Русија Стејт департменту послала питања „у вези са обавјештајним подацима и чињеницом да су САД далеко дубље укључене у организовање и извођење напада дубоко на територији Русије”.

Американци иза решетака

Неки посматрачи спекулисали су да би судбина Американаца који су затворени или притворени у Русији могла бити дио сврхе посјете.

ЦИА је имала важну улогу у претходним напорима да се издејствује ослобађање и повратак затворених Американаца, укључујући размјену 2024. године којом су ослобођени новинар „Волстрит џорнала” Еван Гершкович, новинарка Радија Слободна Европа Алсу Курмашева и бивши амерички маринац Пол Вилан.

Ретклиф је такође имао улогу у преговорима који су довели до ослобађања Ксеније Карелине, држављанке Русије и САД која је више од годину дана била затворена у Русији након што су је руске власти оптужиле да подржава Украјину.

„Постоји озбиљна одговорност сваког званичника америчке владе који разговара са било којом земљом која неоправдано држи америчког држављанина, да у свакој могућој прилици покрене то питање”, рекао је Боуман.

Једно од питања на које нема одговора јесте да ли Ретклифово путовање представља ескалацију тензија, отварање дипломатског простора или обавјештајни канал који се користи за одређену трансакцију.

Вашингтон инсистира на окончању руског рата против Украјине, али Путин, иако дјелује заинтересовано да задржи САД укљученим у дипломатске напоре, одбија позиве САД и Кијева да преговори почну уз замрзавање линије фронта на постојећим положајима. Умјесто тога, инсистира да Украјина преда територију коју руске снаге нису успјеле да заузму на бојном пољу.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.