Ко је вођа Хамаса Јахја Синвар

Израел сматра да је заједно са другима одговоран за упад у јужни Израел 7. октобра, у коме је убијено више од 1.200 људи, а више од 200 отето.

Израелска војска је 8. децембра ушла у центар Кан Јуниса, највећег града у јужном дијелу Појаса Газе и трага за Синваром.

"Јахја Синвар је командант… и он је мртав човјек", саопштио је почетком октобра портпарол израелске војске, контраадмирал Данијел Хагари.

"О овом гнусном нападу одлуку је донио Јахја Синвар", изјавио је шеф генералштаба израелске војске Херзи Халеви.

"Стога су он и његови подређени мртви људи који ходају."

Међу њима су Мухамед Дефи, неухватљиви лидер Хамасовог војног крила, бригада Изедин Ал-Касам.

Хју Ловет, виши сарадник за политику при Европском савјету за спољне односе (ЕЦФР), сматра да је Деиф био мозак напада 7. октобра, зато што је то била војна операција, али Синвар је "врло вјероватно био дио групе која га је испланирала и утицала на њега".

Израел вјерује да је Синвар, који је практично другокомандујући послије лидера Хамаса Исмаила Ханијеха, сатјеран у ћошак под земљом, да се скрива у тунелима негдје испод Газе са тјелохранитељима, и да не комуницира ни са ким, страхујући да ће његов сигнал бити праћен и лоциран.

Одрастање и хапшења

Синвар (61), познат као Абу Ибрахим, рођен је у избјегличком кампу у Кан Јунису на јужном крају Појаса Газе.

Његови родитељи били су из Ашкелона, али су избјегли послије догађаја који Палестинци називају "Ал Накба" (Катастрофа) односно масовног расељења Палестинаца са њихових вјековних огњишта у Палестини и рата који је услиједио послије оснивања Израела 1948. године.

Школовао се у Средњој школи за дјечаке Кан Јунис, а потом дипломирао арапски језик на Исламском универзитету у Гази.

У оно вријеме Кан Јунис је био "бастион" подршке Муслиманском братству, каже Ехуд Јари, научник сарадник Вашингтонског института за блискоисточну политику, који је четири пута интервјуисао Синвара у затвору.

Ова исламистичка група била је "масовни покрет за младе који су ишли у џамије у сиромашном избјегличком кампу", каже Јари.

Група је на сличан начин била важна касније и за Хамас.

Синвар је први пут ухапшен у Израелу 1982. године, са 19 година, због "исламских активности", а потом је ухапшен поново 1985. године.

Негдје у ово вријеме стекао је повјерење оснивача Хамаса, Шеика Ахмеда Јасина, који је користио инвалидска колица.

Њих двојица су постали "веома, веома блиски", каже Коби Мајкл, виши истраживач са Института за студије националне безбједности у Тел Авиву.

Овај однос са духовним вођом организације касније ће Синвару донијети "ауру свеца" у покрету, додаје Мајкл.

Двије године после оснивања Хамаса 1987, основао је злогласну организацију за интерну безбједност Ал Маџд.

Имао је само 25 године.

Ал Маџд је постао озлоглашен по кажњавању оптужених за такозване моралне прекршаје - Мајкл каже да је Синвар нападао радње које су држале порнографске касете - као и да је ловио и убијао свакога осумњиченог за сарадњу са Израелом.

Јари каже да је био одговоран за бројна "брутална" убиства људи осумњичених за сарадњу са Израелом.

"Неке од њих убио је голим рукама и био је поносан на то, хвалећи се мени и другима о томе."

Према израелским званичницима, касније је признао да је казнио осумњиченог доушника тако што је натјерао његовог брата да га сахрани живог, завршивши посао кашиком умјесто лопатом.

"Он је тип човјека која може да окупи око себе присталице, обожаваоце - заједно са многима који га се напросто плаше и не желе да му се замјере", каже Јари.

Синвар је 1988. године наводно испланирао отмицу и убиство двојице израелских војника.

Ухапшен је исте године и Израел га је прогласио кривим за убиство 12 Палестинаца и осудио на четири доживотне казне.

Затворске године

Синвар је провео већи дио одраслог живота - више од 22 године - у израелским затворима, од 1988. до 2011. године.

Вријеме проведено тамо, од чега добар дио у самици, чини се да га је само додатно радикализовало.

"Успио је да наметне ауторитет немилосрдно, уз помоћ силе", каже Јари.

Поставио се као вођа међу затвореницима, преговарајући у њихово име са затворским властима и заводећи дисциплину међу робијашима.

Израелска процена Синвара током његовог боравка у затвору описује га као "свирепог, ауторитативног, утицајног и са необичном способностима истрајности, лукавости и манипулације, задовољан с малим… Чува тајне чак и у затвору међу другим затвореницима… Има способност да покрене масе."

Јаријева оцјена Синвара, стечена на основу њихових сусрета, била је да је он психопата.

"Али рећи за Синвара да је 'психопата и тачка' била би велика грешка", каже он, "јер ће вам онда промаћи та необична, сложена личност."

Он је, каже Јари, "изузетно лукав, препреден - човјек који зна како да укључи и искључи одређени тип шарма".

Кад би му Синвар говорио да Израел мора да буде уништен и инсистирао на томе да нема места Јеврејима у Палестини, "он би се нашалио: 'Али можда ћемо направити изузетак за тебе'".

Док је боравио у заточеништву, Синвар је почео течно да говори хебрејски, читајући израелске новине.

Јари каже да је Синвар увијек више волио да прича хебрејски са њим, иако Јари течно говори арапски.

"Желио је да усаврши знање хебрејског", каже Јари.

"Мислим да је желео да искористи некога ко говори виши облик хебрејског од затворских чувара."

Синвар је пуштен 2011. године у склопу погодбе у којој је пуштено 1.027 палестинских и израелско-арапских затвореника из затвора у замјену за једног јединог израелског таоца, припадника Израелских одбрамбених снага Гилада Шалита.

Шалит је држан у заточеништву пет година након што га је отео - између осталих - Синваров брат, који је виши војни командант Хамаса.

Синвар је од тада позвао на још отмица израелских војника.

У том периоду Израел је окончао окупацију Појаса Газе и на власти је био Хамас, победивши на изборима и елиминисавши ривала, партију Фатах Јасера Арафата, гурнувши многе његове чланове са врхова зграда.

Брутална дисциплина

Кад се Синвар вратио у Газу, моментално је прихваћен као лидер, каже Мајкл.

Највећи разлог за то био је престижан статус једног од оснивача Хамаса који је жртвовао бројне године живота у израелским затворима.

Али такође, "људи су га се напросто плашили - то је особа која је убијала друге људе голим рукама", каже Мајкл.

"Био је веома бруталан, агресиван и харизматичан - све то истовремено."

"Он није вичан говорник", каже Јари.

"Кад се обраћа јавности, звучи као неко из мафије."

Јари додаје да је одмах по изласку из затвора, Синвар склопио савез са бригадама Изедин Ал-Касам и шефом генералштаба Марваном Исом.

Изабран је 2013. године за члана Политичког бироа Хамаса у Појасу Газе, затим је постао и његов шеф 2017. године.

Синваров млађи брат Мухамед такође је имао активну улогу у Хамасу.

Тврдио је да је преживио неколико израелских атентата прије него што га је Хамас прогласио мртвим 2014. године.

Медијски извјештаји у међувремену су тврдили да би могао да буде жив, активан у Хамасовом војном крилу кријући се у тунелима испод Газе и да је чак могао да игра улогу у нападима 7. октобра.

Синварова репутација немилосрдног и насилног донијели су му надимак Кољач из Кан Јуниса.

"Он је тип човјека који заводи бруталну дисциплину", каже Јари.

"Људи у Хамасу су знали и још знају - ако се оглушиш о Синвара, коцкаш се са животом."

Прича се да је одговоран за заробљавање, мучење и убиство Хамасовог команданта Махмуда Иштивија, који је оптужен за проневјеру и хомосексуалност.

У обраћању међународним медијима 2018. године, наговијестио је подршку хиљадама Палестинаца који су пробили граничну ограду између Појаса Газе и Израела у склопу протеста због премештања америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим.

Касније исте године тврдио је да је преживио покушај атентата Палестинаца верних ривалској Палестинској управи на Западној обали.

Био је и прагматичан, подржавао је привремена примирја са Израелом, размене заробљеника и помирења са Палестинском управом.

Неки противници су га чак критиковали као сувише умјереног, каже Мајкл.

Блискост са Ираном

Многи припадници израелског одбрамбеног и безбједносног естаблишмента вјерују да је била фатална грешка што је Синвар пуштен из затвора у склопу размјене заробљеника.

Израелци сматрају да су били уљуљкани лажним осјећајем сигурности, вјерујући да ће Хамас изгубити апетит за рат због економских подстицаја и више радних дозвола.

То се, наравно, испоставило као погрешна процјена катастрофалних размјера.

"Он себе доживљава као човјека чија је судбина да ослободи Палестину - он не жели побољшање економске ситуације, социјалне услуге за Газу", каже Јари.

"То напросто није он."

Амерички Стејт департмент званично је окарактерисао Синвара као "специјално означеног свјетског терористу" 2015. године.

У мају 2021. године, израелски ваздушни напади били су усмјерени на његов дом и канцеларију у Појасу Газе.

У априлу 2022. године, у телевизијском обраћању, позвао је људе да нападну Израел свим могућим средствима.

Аналитичари сматрају да је кључна личност која повезују Хамасов политички биро са његовим оружаним крилом, бригадама Изедин Ал-Касам, које су предводиле нападе у јужном Израелу 7. октобра.

Двије недјеље послије напада Хамаса, портпарол израелске војске потпуковник Ричард Хехт назвао је Синвара "лицем зла".

"Тај човјек и читав његов тим су нам на нишану. Допрећемо до тог човјека", додао је.

Синвар је такође близак са Ираном.

Партнерство шиитске земље и сунитске организације није баш очекивано, али им је заједнички циљ уништење израелске државе и "ослобађање" Јерусалима од израелске окупације.

Почели су да сарађују.

Иран финансира, обучава и наоружава Хамас, помажући му да појача војне способности и сакупи арсенал од хиљаде ракета, које користи за испаљивање на израелске градове.

Синвар је изразио захвалност за подршку у говору из 2021. године.

"Да није било Ирана, отпор у Палестини не би посједовао тренутне капацитете."

А опет би убиство Синвара више била "пропагандна побједа" за Израел него што би заправо задало ударац покрету, каже Ловет.

Недржавне организације имају обичај да функционишу по принципу глава хидре - ако уклоните једног оперативног команданта или водећу личност, врло брзо ће га замијенити други, преноси Б92.

Њиховом насљеднику понекад недостаје исто искуство или кредибилитет, али организација и даље успијева да се регенерише у неком облику.

"Очигледно би то био губитак", каже Ловет, "али би био замијењен и постоје структуре које то могу да ураде".

"То није као убити Бин Ладена. Постоје други виши политички и војни лидери у оквиру Хамаса."

Можда крупније питање остаје ово - шта ће се десити са Газом кад Израел оконча војну кампању за истребљење Хамаса и ко ће на крају бити задужен за њу?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.