Ко је нови власник Лукоила?

Торбјорн Торнквист, суоснивач и предсједник компаније „Ганвор груп“, више од четири деценије присутан је у индустрији нафте и гаса. Компанију „Ганвор“ основао је 2000. године, а захваљујући његовом искуству и предузетничком духу, данас је то један од највећих свјетских трговаца нафтом и енергентима.

„Ганвор“ је глобални трговац енергентима основан 2000. године; компанија је регистрована на Кипру, са главним трговачким канцеларијама у Женеви и значајним пословима широм свијета – од Ротердама и Сингапура до Хјустона.

Њена основна дјелатност обухвата трговину нафтом и дериватима, логистику, складиштење и оптимизацију снабдијевања нафтним производима.

Власничка позадина и репутација

„Ганвор“ су 2000. године основали Генадиј Тимченко и Торбјорн Торнквист.

Након увођења америчких санкција против Тимченка 2014. године, Торнквист је преузео већински пакет акција, а Тимченко је, наводно, продао свој удио како би се очувало пословање компаније под међународним притисцима.

Данас је Торнквист јавно препознат као главни власник и извршни лидер фирме.

Генадиј Тимченко

„Ганвор“ је дугогодишњи играч на свјетском тржишту енергената и има логистичку мрежу и знање за управљање рафинеријама, мрежама пумпи и складиштима.

У условима у којима се руске компаније суочавају са ограничењима, „Ганвор“ је једна од фирми која може брзо преузети и „држати“ имовину док се не разјасни регулаторни оквир – под условом да добије потребне дозволе, посебно из Сједињених Држава (ОФАК), пише „Фајненшел тајмс“.

Контроверзе и политички контекст

„Ганвор“ дуги низ година вуче терет репутационих питања због ранијих веза са руским олигарсима.

Улазак Тимченка у причу и каснија продаја његовог удјела 2014. године били су реакција на политичко-финансијски притисак који је услиједио након руске анексије Крима. Ипак, компанија је у посљедњих неколико година покушавала да се позиционира као независан трговац, диверзификујући пословање – укључујући улагања у биогорива и пројекте одрживе енергије.

Ако трансакција буде потврђена (што зависи од добијања америчких и других регулаторних лиценци), практичан утицај на потрошаче највјероватније неће бити драстичан преко ноћи – пумпе ће наставити са снабдијевањем и радом под новим власником.

Међутим, промјена власништва може донијети промјену у управљачким политикама, улагањима у мрежу, приступима добављачима и потенцијалну ребрендирацију на дужи рок.

Прелазак у руке глобалног трговца попут „Ганвора“ могао би отворити и могућности увођења другачијих токова набавке горива и нових логистичких рјешења у региону, преноси „Ројтерс“.

Сљедећи кораци

„Лукоил“ је у саопштењу прецизирао да је прихватање понуде условљено добијањем потребних одобрења (ОФАК и осталих дозвола). Обавезујући уговор биће потписан тек по испуњењу свих претходних услова, што значи да је процес и даље подложан политичким и регулаторним ризицима.

Док се то не ријеши, рад локалних компанија и запосленост у малопродаји горива треба да остану стабилни, наводе извори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.