Успјеси српске дипломатије и Куртијеве грешке: Косово три године без нових признања

Са друге стране, за аналитичаре у Београду, разлога је још неколико. Поред успјеха српске дипломатије, која је успјела да обезбједи неколико повлачења признања, тврде и да у свијету сада “дувају неки другачији вјетрови”.

Косово је, подсјетимо, једнострану независност прогласило 17. фебруара 2008. године, али још од тада и Приштина и Београд објављују различите податке о томе ко се све налази на списку земаља које су независност Косова и признале. Према подацима министарства спољних послова у Приштини, на тој листи налази се 117 земаља, док Београд тврди да је листа краћа и да га признаје само 89 од 193 чланице Уједињених нација.

Да је косовска дипломатија “подбацила” могло се јасно чути љетос када су представници тамошње опозиције директно уперили прстом у Куртија и чињеницу да је неколико потеза косовске владе само током ове године довело чак и до одређеног нарушавања односа са Сједињеним Америчким Државама. Како су у августу рекли портпарол Демократске партије Косова Фатон Абдулаху и активиста Социјалдемократске партије Дрен Кукај без добрих односа са САД, признања не могу ни да се очекују.

“Не можете да очекујете од ове владе да уради нешто конструктивно и корисно по том питању. Како да очекујемо признања када ова влада нема коректне односе са САД, када ова влада прескочи Албанију и оде да ужива у ћаскању у Грчкој, а не са рођеним братом. Ко ће да помогне овој влади? Како ова власт мисли да има користи у дијалогу са Србијом, када смо у исто време под казненим мерама, ми смо под санкцијама. Зашто? Због глупости, тврдоглавости и неспособности ове владе”, рекао је Абдулаху тада.

Међутим, од 2008. до данас, а посебно у периоду од претходне три године промијениле су се и околности. Свијет се мијења, рекао је за Еуронеwс Србија бивши дипломата Зоран Миливојевић, и додао да су аргументи Србије “дошли до изражаја”.

“Не постоји простор за ширење броја земаља за нова признања, из простог разлога што су аргументи Србије дошли до пуног изражаја нарочито после руске агресије на Украјину и враћања међународног права у први план. Према томе то је кључни аргумент у прилог јачања српских принципа. Друго, показује се да је пројекат Косова као државе неуспјешан, прилика је да сад подсјетимо и на извјештај делегације Савета Европе који на један критичан начин говори о том политичком систему који тамо дјелује. Треба подсјетити и на извјештај Европске комисије у вези са апликацијом Косова за пријем који је такође негативан. Дакле не постоји ниједан елемент који би ишао у прилог потврде те државности, ни на унутрашњем плану, а на спољном имајући у виду нови глобални контекст и нови развој међународних односа”, рекао је Миливојевић.

“Многе државе увидјеле реалност”

Поводом тога што посљедње три године није било нових признања косовске независности, Бранка Латиновић, потпредсједница Форума за међународне односе, истиче да је прошло доста времена од 2008. године, када је Косово једнострано прогласило независност и да су многе државе увидјеле реалност.

“Када је ријеч о томе да није дошло до повећања броја држава које признају Косова, ту прије свега треба имати у виду једну реалност да је прошло доста времена од 2008. године, када је дошло до тог проглашења независности, и да су многе земље ‘прочитале’ шта то значи и нису нашле елемената, односно разлога да би промијениле свој став”, рекла је она за Косово онлајн.

Указује на чињеницу да се ни други актери међународне заједнице, односно, друге земље које подржавају Косово, нису ангажовале на том плану, јер су, како истиче, процијениле да је то реалност и да у садашњим условима не постоји простор да би се ставови појединих земаља промијенили. Додала је и да је сада актуелна прича у вези са пет држава чланица ЕУ, односно четири чланице НАТО, да би нека од њих могла да призна Косово, али напомиње да се ни ту ништа не дешава.

Како је објаснио Миливојевић, не ради се о томе да нема нових признања зато што “неко посебно воли Србију”, већ зато што принципи на којима Србија заступа своју позицију, аргументи које она износи, се потврђују на неки начин сваког дана.

“Украјина је ту донијела одлучујући допринос, али и ово што се догађа на Блиском истоку. Па и сутра кад буде на дневном реду питање отварања преговора са Украјином и Молдавијом – Молдавија и Украјина које не контолишу цијелу своју територију – све то јача наше принципе. У таквим околностима је сасвим евидентно да нема нових признања, напротив у мери у којој ћемо ми даље наставити тај процес отпризнавања и ту дипломатију, то може да иде још даље. Ви сад имате три четвртине човјечансва које стоје на нашим позицијама, цијели колективни југ са изузетком мањег броја земаља”, додао је Миливојевић.

Колико је земаља отпризнало Косово?

Израел је, подсјетимо, признао Косово убрзо након потписивања Вашингтонског споразума у септембру 2020. године, који је донесен у присуству званичника Београда и Приштине и тадашњег америчког предсједника Доналда Трампа. Тај споразум подразумевијао је и једногодишњи мораторијум на кампању повлачења признања, док је Косово обећало да ће се уздржати од пријава у чланство у међународним организацијама.

Мораторијум је давно истекао, а да, према оцјенама стручњака, није ни стопроцентно поштован. И након тога остала је непознаница колико је тачно земаља “отпризнало” Косово.

Јавности је почетком ове године представљен вебсајт Статус Косова (статусофкосово.инфо), израђен у оквиру пројекта “Мониторинг и индексирање мира и безбједности на Западном Балкану” (МИНД), који финансира Фонд за науку Републике Србије. Група истраживача и професора са Универзитета у Београду и Универзитета Унион прикупила је податке о статусу и броју држава које (не)признају једнострано проглашену независност Косова, као и о оним земљама које су повукле признање Косова.

Према саопштењима председника Александра Вучића и Министарства спољних послова Србије, 27 земаља је у протеклих шест година повукло признање независности Косова.

Међутим, будући да МСП није доставило званичне ноте о повлачењу признања по захтјеву за приступ информацијама од јавног значаја, на основу других извора (дипломатске ноте, саопштења влада, јавно доступни подаци и документа), утврђено је са сигурношћу да је 13 држава повукло признање Косова између 2017. и 2020. године. За остале државе је ситуација нејасна, будући да или нема доказа о повлачењу признања или су они контрадикторни, пренио је Еуропеан Вестерн Балканс.

Дакле, према резултатима овог истраживања 89 држава неупитно признаје независност Косова, док га 91 држава не признаје. Став 13 држава је споран, односно нејасан. Овакви резултати јасно указују на то да Београд остварује побједу на овом пољу, преноси EuroNews.

Прва земља која је, крајем 2017. године повукла признање независности Косова је био Суринам. Од тада су то учинили и Гвинеја Бисао, Бурунди, Папуа Нова Гвинеја, Лесото, Доминика, Гренада, Комори, Соломонска Острва, Мадагаскар, Того, Централноафричка Република, Гана, Науру и, последња која је према потврђеним информацијама у марту 2020. године повукла признање – Сијера Леоне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.