Српско оружје тражено на Блиском истоку, и то оно које се највише троши
Београд - Фабрике српске војне индустрије све боље послују на Блиском истоку, а више од трећине извезеног наоружања и војне опреме одлази у УАЕ и Саудијску Арабију.
Како наводи портал Балканска безбедносна мрежа (www.balkansec.net), званични подаци о промету наоружања и војне опреме показују да су у 2017. на првом мjесту по вредности извоза били УАЕ, на другом Сједињење Државе а на трећем Саудијска Арабија.
Укупно 36 одсто продатог наоружања отишло је у Емирате и Саудијску Арабију а Србија је, осим свог оружја, на Блиском истоку продавала и оружје које долази из Хрватске, Мађарске и других суседних земаља.
“Према подацима извjештаја о промету наоружања и војне опреме, вриједност извоза у УАЕ била је око 138 милиона америчких долара, а у Саудијску Арабију нешто мање од 62 милиона долара. То није укупна вриједност извоза у двије заливске земље јер је дио наоружања и војне опреме из Србије отишао посредно преко фирми регистрованих у САД, Бугарској, Кипру и Словенији”, наводи се.
Тај портал наводи да су наруџбине из УАЕ и Саудијске Арабије повезане са ратовима на Блиском истоку, јер обе државе воде борбе у Јемену па су “гладне”, прије свега муниције.
“Јавна је тајна да се разне фракције у сиријском грађанском рату ослањању на подршку заливских земаља и то се толерише на глобалном плану јер велике паре зарађују највећи извозници оружја попут САД, Русије, Велике Британије и Кине”, додаје се.
Према извјештају, Србија је УАЕ доставила вишецевне лансере ракета и стотине минобацача у калибру 82 и 60 милиметара, док је у Саудијску Арабију отишло више хиљада ракета 122 милиметра, затим вишецијевни лансери, ручни бацачи, минобацачи али и тешки митраљези, пушкомитраљези и аутоматске пушке.
“Послови у Заливу за сада су перспективни јер ратне потребе подстичу раст тржишта. По структури наоружања и војне опреме види се да се ради о пјешадијском и артиљеријском наоружању и муницији које се највише троши и мора да се занавља”, наводи тај портал.
Податке о промету НВО објављује Министарство трговине, туризма и телекомуникација са задршком од око годину и по дана.
У јулу ове године објављен је извјештај за 2017. годину.
Због заштите интереса предузећа не наводи се ко је увозник или извозник и о којој се роби прецизно ради.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
