Хрватска посједује огромне количине оружја за масовно уништење ФОТО

Недјељни Јутрањи лист вам доноси фотографије из војних складишта у Голубићу и Трбоуњу, те прве фотографије остатака војног складишта Пађени које је прошле године одлетјело у ваздух.

Међу свом силом убојитих средстава издвајају се аеросолне авиобомбе модел ОДАБ-500 ПМ. У овом тренутку то је најопасније гранате које се чува у складиштима Хрватске војске.
.

Локација њихова смјештаја и количина најстрожа су војна тајна. Све донедавно и информација да се те бомбе налазе у арсеналима Хрватске војске било је потпуно непознато. Хрватска војска је током  рата детонирала је најмање једну аеросолну авиобомбу. У операцији Олуја код Петриње је изнад српских положаја из МиГ-а 21 избачена бомба тог типа. Бомбе су почетком 90-их година набављене на подручју бившег СССР-а.

Бомба је пуњена плином аеросолом, а након избацивања из авиона на бомби се активира падобран те она дуго пада. Током пада избацује велику количину споменутог гаса. При паду и експлозији експлозивна смјеса у сагоријевању потроши сав кисик на захваћеном подручју те се кратко вријеме ствара вакуум. Услијед потрошње ваздуха у експлозији настаје разорни ударни талас смртоносан за сва жива бића..

Уништавањe бомби

Иако смо се заклињали да нећемо открити локацију смјештаја тих бомби, из безбједоносних разлога није била допуштена посјета том складишту. Но у Оружаним снагама пристали су на компромис. Уступили су нам фотографије ускладиштених бомби па Недјељни Јутарњи први ексклузивно објављује фотографије најсмртоснијих бомби у хрватском арсеналу. Према доступним информацијама, америчка је влада одлучила финансирати њихово уништавање, што ће бити учињено врло скоро. САД је и досад помагао у уништењу неперспективног наоружања са 4,5 милиона долара те уградњом техничке заштите на два складишта. Према неслужбеним информацијама, у једном од 22 војна складишта налази се 10-ак аеросолних бомби. У Оружаним снагама нас увјеравају како се оне чувају по најстрожим безбједоносним критеријумима.

Репортери загребачког Недјељног Јутарњег ипак су ушли у два војна складишта, а и прва смо новинарска екипа која је прошетала између разбацаних и полуизгорених мина и ракета на згаришту некадашњег војног складишта Пађени крај Книна. Складишта које је у септембру прошле године одлетјело у ваздух  због пожара који је букнуо у његовој близини.

Иако до експлозије и уништавања 1800 тона муниције у том складишту није дошло због непажње и небриге војног особља, већ због лоше реакције цивилних институција на пожар који се догодио изван војног објекта, тај догађај покренуо је лавину питања о безбједоносним условима у војним складиштима и начину складиштења прије свега неперспективног наоружања и муниције.
Заштитна одјећа
Миле Томић, официр за класична убојита борбена средства (УбС), док шетамо подручјем војног складишта у Голубићу покрај Книна, увјерава нас да војска примјењује најригорозније безбједоносне мјере при делаборацији неперспективне муниције. Делаборација је одвајање експлозивног пуњења од тијела убојитог средства. Тврди како управо захваљујући примјени тих мјера није било инцидената. Оне међу осталим укључују свакодневно мјерење влаге и температуре ваздуха, у складиште се не могу уносити мобители и упаљачи.

Све активности се снимају видекамерама и снимке се чувају годину дана. Заштитна одјећа и обућа морају бити антистатичке. Редовно се прати метеоролошка ситуација и у случају најаве грмљавине или јаког вјетра рад на делаборацији се прекида. Просторије у којима се врши делаборација свакодневно се чисте како би се уклониле барутне честице које се сакупљају на поду или радијаторима. Сва врата и прозори отварају се према ван, а иза просторија за делаборацију су високи насипи који у случају експлозије заустављају експлозивни удар.

Војно складиште у Голубићу саграђено је 1954. године у склопу Омладинске радне акције и простире се на 60 хектара. То је руско-њемачки тип складишта. Дакле, сви су објекти изнад земље. Ријеч је о старом типу који спада у неперспективна складишта па ће једног дана бити напуштено. Оно се састоји од 30 објеката. Око њих су густо поредани громобрани. Дрвеће и ниско раслиње око објеката је почишћено. А тако је и око вањске ограде складишта. На тај је начин направљен коридор у случају пожара.

О количини ускладиштеное муниције нико не жели говорити, но Томић тврди како је ту смјештено око 70 одсто неперспективне и 30 одсто перспективне муниције. Перспективно се пребацује у новоизграђено складиште у Трбоуњу, а неперспективно се свакодневно делаборира. Ријеч је углавном о муницији из ратног плијена, узетом од ЈНА. Но има и раритетне муниције из америчке донације 1950. године, а ту је и протуваздушни пројектил од 88 милиметара њемачког Flacka. У складиштима се налази и municija пуњенa бијелим фосфором чије је уништавање највећи проблем због примјене еколошких стандарда. Годишње се у овом складишту уништи између 1000 и 1200 тона municije. Ту је уништено и 400 тона барута који је прије неколико година заплијењен у акцији хрватске полиције на црногорском броду Бока Стар. У свим складиштима у раздобљу од 2003. до 2012. године уништено је око 4160 тона неперспективнe municije. У складиштима, тврди официр Томић, нема муниције забрањеног међународним конвенцијама, а све протупјешачке мине су уништене.

Томић открива како је најлакше деактивирати пушчани метак, за што су потребне двије минуте. Најопаснији су ракетни системи за чије је деактивирање потребно и до 30 минута. Муниција има гарантни рок од 20 година. У том раздобљу прегледава се сваких пет година, а након тог рока сваке двије године. Барут пролази редовна лабораторијска испитивања и када се установи да је нестабилан, одмах се уништава. Сама складишта под посебним су безбједоносним режимом. Само једна особа задужена је за њихово отварање и пломбирање врата. У самим складиштима муниција је у кутијама сложено на палетама и на свакој је кутији забиљежена врста муниције, датум слагања и сви остали подаци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.