Ђукановић: Србија покушава да влада Црном Гором, БиХ и Сјеверном Македонијом

Танјуг
Foto: Танјуг

ВАШИНГТОН - Србија покушава да влада земљама региона, тврди актуелни шеф црногорске државе и кандидат за још један предсједнички мандат Мило Ђукановић и са жаљем констатује да та политика, како каже, није добила адекватан одговор западних партнера.

Ђукановић је то рекао у финишу изборне кампање уочи предсједничких избора који ће у Црној Гори бити одржани у недјељу, 2.априла, као гост Института за мир на панелу о безбједности у Европи.

"На Западном Балкану је реплика онога што Русија жели да уради у својој регији. На Балкану сада имамо покушај прављења српског свијета као неку врсту продужетка руског свијета у руском региону, и као што они покушавају да врате утицај који је Совјетски Савез имао, то исто ради и Србија. То су ретроградне политике, оне не желе да владају својим земљама, оне желе да владају нацијама. То видимо у региону где Србија покушава да влада Црном Гором, покушава да влада Босном и Херцеговином, Косовом и Сјеверном Македонијом. И рекао бих да нажалост, та политика још није добила адекватан одговор наших западних партнера", навео је Ђукановић, преноси Глас Америке на српском језику.

Оцијенио је да је ситуација на Балкану данас лошија него прије 6-7 година. Каже да је скретао пажњу кад је причао са европским и НАТО званичницима, да нема вакуума у геополитици, и да ако ЕУ и НАТО нису присутни у региону, ту ће ући неко други, те да је Русија то искористила.

"Срећом ми смо чланице НАТО, али смо неколико пута, заједно са осталим државама западног Балкана стагнирали на путу ка ЕУ", рекао је Ђукановић.

Ђукановић је поново критиковао Европску унију јер, како наводи, није много урадила на политици проширења, што је, како каже, Русија искористила да буди национализме.

"Ово је регион гдје људи нису рођени са европским вриједностима. Овај регион је водио ратове, дуже него што се развијао. Чињеница је да врло често имамо нестабилности", навео је Ђукановић, који је ушао у четврту деценију владања Црном Гором.

Додаје да је врло је лако да западни Балкан уђе у грешке и да је важно да се Европа сада фокусира на западни Балкан.

"ЕУ и НАТО треба да кажу да је то зона њихове одговорности и тачка. Ако се то догоди, наставиће се реформе на западном Балкану", каже Ђукановић и додаје:

"Нека питања нису решена 28 година после Дејтонског споразума, Сјеверна Македонија нема почетак разговора са ЕУ, процес преговора Србије и Косова је неизвесан, а за мене најбезнадежније изгледа проблем са функционисањем Босне и Херцеговине, рекао бих".

Суочавамо се, наводи, са тиме да Русија која традиционално користи Балкан, сада искоришћава Балкан да шири своје интересе. 

"Кад год дође до неке прилике да се направи озбиљан напредак у рјешавању проблема између Србије и Косова, Русија се умјеша. И умјешају се и у Босни и Херцеговини, чим дође до напретка у функционисању, одмах охрабре Републику Српску, и покушавају да спријече Босну и Херцеговину да постане функционална држава. Балкан је и даље бојно поље за Русију да своје циљеве испуни", каже Ђукановић.

Додаје да је, како наводи, "скептичан да ће се ови амбициозно постављени кратки рокови за потписивање споразума Србије и Косова бити испуњени". 

"Србија не прихвата да је Косово независно, покушава на све начине да врати ствари на почетак и да покаже и докаже да Косово треба да буде у Србији. То је политика ревизионизма и то је као Путинова политика да се обнови Совјетски Савез. Нажалост, Србија је изгубила Косово", каже Ђукановић.

Он каже и да му се чини да западни преговарачи желе да, како наводи, "одоборовоље Србију како би била конструктивна у разговорима са Косовом, и да дају превише услуга Србији".

Говорећи и о кинеском утицају, Ђукановић каже да је он "очигледан и присутан, поготово у економији и највише се показао у инфраструктури", али да га, како каже, "нема једнако у свим земљама једнако у свим земљама, има га у Црној Гори, али се највише фокусира на највећу земљи у региону - Србију".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана