Бјелопољац прије рока завршио Медицински факултет у Београду: Знао сам да је наука мој пут
ПОДГОРИЦА - Некадашњи ђак генерације у Гимназији “Милоје Добрашиновић” у Бијелом Пољу, Шућро Маџгаљ у Београду је завршио Медицински факултет прије рока, за пет и по година. Сваке године проглашаван је за најбољег студента генерације.
Уписао је и докторске студије, и тренутно се налази на другој години, на предмету медицинска фармакологија. Поручује да је бити најбољи позитивно, али носи и бреме одговорности.
- Тренутно сам запослен као љекар на Клиници за психијатријске болести у Београду. Радни ангажман сам реализовао кроз програм најбољих студената у оквиру ког сам добио прилику да ми Министарство здравља Србије обезбиједи посао који сам лично одабрао, сходно мојим афинитетима. Докторске студије су наставак школовања и рефлексија личних потреба за константним усавршавањем и жеља да наставим академски пут развоја. Предмет медицинска фармакологија је један од најизазовнијих на нашем факултету, с обзиром на то да представља спрегу између различитих патолошких и физиолошких (здравих) модалитета и даје објашњење како да оно што је болесно лијечимо и враћамо на здраве поставке у функционисању. Област нуди ширину, што је за младог љекара посебно изазовно, пружајући му прилику да се оствари у различитим пољима. Тренутно сам у фази прецизирања теме - прича Маџгаљ за црногоски Дан.
На питање да ли планира да се врати у Црну Гору, Маџгаљ каже да се не дистанцира од те идеје.
– Професионални ангажман у другим земљама доживљавам као акумулатор знања које ћу свом силином стеченог искуства да имплементирам кроз развој науке и савремених протокола лијечења код нас. Барем је то моја исконска жеља. Уколико моја земља опипа такав пулс у мојим венама, биће ми задовољство да се у њу вратим! Студирање у Београду је подједнако инспиративно, колико и изазовно. Када из малог краја, из Бијелог Поља, дођете у метрополу, најприје осјетите културолошки шок, а онда слиједи период адаптације. Београд вам нуди све. На вама је којим путем ћете да кренете - рекао је он.
Додаје да се у животу води “трансгенерацијским архетипом”.
- Чини ми се да ми је у генском коду записано да наставим путем којим су кренули моји родитељи, који су, такође, дошавши у велике градове, одабрали пут који сам ја онда наставио. Вјерујем да ће и моје дијете да продужи тамо “гдје ја стадох”. Ширина, слобода и плаветнило које даје овај град чини чаробним сваки тренутак који проведете у њему. На факултету, чини се да нема мјеста сујети и егоизму, па је то предност функционисања у Београду. Толико је простора да свако пронађе оно што га интересује, те можете да очекујете само подршку и један здрав начин размјене информација које сутра можете искористити и инвестирати у најбоље! У здравље једног човјека, у здравље пацијента - прича Маџгаљ.
За амбициозне има простора
Говорећи о Медицинском факултету у Подгорици, Маџгаљ сматра да он пружа и креира стручан и посвећен кадар који је високо мотивисан за даља научна стремљења.
- Користе се исте књиге као и код нас, обично су то страни аутори, некада су нам чак и предавачи исти. Искрено, мислим да је за звање “доктора медицине” најважнији лични ангажман, а много мање мјесто студирања. Специјализација је нешто потпуно другачије. Једина разлика, уколико говоримо о образовању доктора медицине, јесте што у Београду, уколико личним инвестицијама пуно енергије усмјерите ка некој области, у истој вам се пружа прилика да се усавршавате и унаприједите у посебним лабораторијама, Институтима, Клиникама… креираним управо за вашу област интересовања. Ширина и перспективе су овдје нешто веће. Али за неког ко је амбициозан и вољан да учи, ко је марљив и радан, простора под капом научном увијек има, гдје год да се налазите - истиче Маџгаљ.
Маџгаљ додаје да је у медицини јако тешко доживјети у правом смислу значење те ријечи да сте најбољи.
– Толико је различитих области у којима свако може да пронађе своје парче неба у ком ће да блиста, у ком ће да буде најбољи, тако да титула која ми је дата више је рефлексија мог залагања за оно што је моја будућност, а то је да помогнем човјеку који ми се обрати за помоћ на најбољи начин, него што је нешто што ми “дува” его и прави оптерећење. То је више једно бреме одговорности, али оне која је позитивна, која је перспективна, која “тјера” ка напријед, која је прогресивна и која мотивише да се даље унапређујете и да знање ширите међу колегама како би сваки пацијент имао једнак и оптималан треман - оцјењује он.
Кад су у питању даљи планови каже да жели да повеже академски пут са клиничким радом.
– Бити на катедри и преносити знање млађим колегама, остављајући трагове знања генерацијама послије мене, моја је јако велика жеља. Такође, уколико бих својим пацијентима могао да помогнем знањем које посједујем, па на тај начин исто имплементирам у клиничку праксу, то би био пун погодак. Планови за неку скорију будућност су да завршим специјализацију и докторат, а остало ћемо да кујемо кад дође за то вријеме - поручује он.
Маџгаљ сматра да је више разлога због којих се бруцоши више одлучују да медицину студирају у Београду.
– Мој разлог је тај што је научна поларизованост нешто што је струјало мојим венама још од основне школе, знао сам да је наука мој пут, а Београд нуди простор да своју креативност испољите на јако структурисан начин. Чини ми се да је из Београда олакшан пут за научно повезивање са земљама свијета и Европе, такође. Неко једноставно више воли веће градове. Можда и кроз контекст историје, махом смо били оријентисани ка Србији, па праћени историјским стопама, родбинске релације значајно утичу на одлуку. Ипак, оно што је поражавајуће је чињеница да се Београд бира ради Београда, те је тај “елитискички” моменат оно што знатно руинира моралне концепције онога што медицина јесте - закључио је Маџгаљ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
