Жељка Цвијановић за “Глас Српске”: Сарајевска реторика данас изазива подсмијех у свијету

БАЊАЛУКА - У протекле четири године урадили смо огроман посао на позиционирању Републике Српске на глобалној сцени и резултати тог посла јасно су видљиви, истакла је у интервјуу за "Глас Српске" српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.

Нагласила је да нико из Српске то није радио да би неког другог блатио.

- То смо урадили да бисмо се изборили за ваздух и показали да у погледу Босне и Херцеговине има превише неправде, погрешних потеза и дубоко укоријењених стереотипа – додала је она.

У великом разговору за наш лист пред крај првог мандата у Предсједништву, Цвијановићева је отворено говорила о односима са друга два члана, аномалијама у унутрашњој и нарочито спољној политици, геополитичким кретањима и позицији Српске у њима те предстојећим изборима.

ГЛАС: Како бисте се генерално осврнули на протекле четири године када је ријеч о односима међу колегама, самој институцији и њеним надлежностима? Шта бисте издвојили као највећи проблем или тешкоћу са којом сте се сусретали у раду?

ЦВИЈАНОВИЋ: То посматрам кроз двије димензије. Прва је моја улога у Предсједништву, која је заснована на ономе што је прописао Устав. Тако се и понашам, апсолутно свјесна одговорности и чињенице да на том мјесту заступам интересе Републике Српске. То је свакако најзначајнија димензија мог рада. Друга димензија односи се на саме односе унутар Предсједништва. Не треба бити велики мађионичар да би се схватило да су ти односи прилично поремећени, да готово и не постоје те да нема посебне колегијалности. У прилог томе говори и чињеница да смо имали много мучних ситуација и прегласавања. Суштина Предсједништва морала би бити у труду да се постигне консензус, а не да се води логиком: "Ако нећеш како ја желим, онда не може никако". Због тога су односи веома затегнути.

ГЛАС: Да ли је могуће поправити те односе?

ЦВИЈАНОВИЋ: Свакако да би требало, али сам Устав и прописи налажу да рјешења доносимо консензусом. То по претпоставци подразумијева ангажман сва три члана која желе доћи до заједничког рјешења. Оно што оптерећује рад овог, претходног, али и неколико ранијих сазива Предсједништва, јесте управо недостатак те усаглашености. Суочавамо се с наступима којима се претендује на то да један члан представља цијелу БиХ, што је посебно изражено код мог бошњачког колеге. Да он сам представља БиХ, ја не бих ни била тамо – био би само он.

ГЛАС: Када говорите о томе ко кога представља, имали смо ситуацију приликом Вашег обраћања Савјету безбједности УН-а – које су многи назвали историјским – гдје сте јасно нагласили кога представљате.

ЦВИЈАНОВИЋ: Да, жељела сам бити максимално коректна управо због тога што су моје колеге много пута прибјегавале разним манипулацијама. Јасно сам рекла гдје сам изабрана, чији став презентујем и нагласила да оно што говорим у том тренутку није усаглашено са друга два члана Предсједништва. Сматрам да од истине никада не треба бјежати.

ГЛАС: Поменули сте Дениса Бећировића. Његов мандат обиљежио је низ гафова, а посљедњи у низу привукао је велику пажњу. Поднио је апелацију Уставном суду БиХ против вета који сте Ви покренули, а који је Народна скупштина потврдила. Како тумачите чињеницу да се на такав начин оспорава уставно питање пред Уставним судом?

ЦВИЈАНОВИЋ: Прво, сам вето у Народној скупштини, односно потврда става српског члана након прегласавања на сједници Предсједништва, саставни је дио процеса одлучивања. Одлука која је донесена прегласавањем завршава свој пут у Народној скупштини, што значи да је третирамо као да никада није ни постојала. То је тако прописано. Поступак мог колеге показује неку врсту обијести и покушај да се реагује на сваки могући начин, вјероватно рачунајући на то да Уставни суд БиХ небројено много пута није штитио уставне надлежности, уставну конфигурацију, административну, па ни политичку структуру саткану у оквиру БиХ. Уставни суд је често настојао креирати нека нова рјешења, па се вјероватно и сада рачуна на такав исход.

Међутим, ако погледате досадашњу праксу Уставног суда, видјећете да је већ било неколико апелација на исту тему – конкретно у вези са Комисијом за очување националних споменика БиХ – и да се суд сваки пут огласио ненадлежним. Образложење је било да то није материја Анекса 4 Дејтонског споразума, који је заправо Устав, већ Анекса 8 који третира сасвим другу област. Не знам каква су његова очекивања, али знам да је моја обавеза била да се обратим Народној скупштини. Читав процес који је водио до те спорне одлуке о формирању неке нове комисије, као и намјера која стоји иза ње, заправо су штетни за Српску и прилично манипулативног карактера. Почињем сумњати да постоји намјера да се прикрију разне нерегуларности које су у тој комисији чинили чланови из ФБиХ, па се сада прибјегава причи о повратку на неке "оригиналне поставке" како би се тамо поново увели странци. У вези са тим послом заиста има много нерегуларности. На крају, сматрам да је дошло и до обмањивања УНЕСКО-а као значајне међународне организације.

ГЛАС: Како?

ЦВИЈАНОВИЋ: Они су изричито нагласили да желе знати на који начин и по којим правилима ће радити чланови те комисије, с обзиром на то да су изразили негодовање према идеји да се комисија бави питањима урбанизма и грађења. Питали су како је уопште могуће да се то ради на такав начин. Видите до каквих је све узурпација ту дошло. Међутим, одавде су добили један магловит и, морам рећи, потпуно неовлаштен одговор од стране шефа кабинета, који никада није усаглашен међу члановима Предсједништва БиХ. Дакле, у цијелој тој причи има превише нерегуларности. Једина регуларна ствар у мору тих перипетија које су пратиле доношење спорне одлуке јесте то што смо се обратили Народној скупштини.

ГЛАС: Како бисте објаснили зашто је то суштински важна тема за Српску?

ЦВИЈАНОВИЋ: Као прво, свједочимо покушају узурпације овлаштења ентитетских институција, које по закону једине треба да се баве планском документацијом и сродним областима. Кроз овакве одлуке покушава се наметнути нека нова, неуставна структура изнад њих. Друга ствар, која је такође изузетно осјетљива, јесу управо идентитетска питања. Овдје се бавите стварима које представљају нашу историјску подлогу, нашу традицију и све оно што је уткано у наш колективни идентитет. Примјетна је опасна тенденција да се све оно што историјски припада Србима или Хрватима подведе под причу о некаквом "заједничком добру" или "заједничкој баштини". Нико не спори да ми живимо у истој држави, али дубоко се противимо томе да неко својата обиљежја једног народа или да их кроз универзалне термине насилно одваја од њихове идентитетске суштине

ГЛАС: Шта је стварни циљ цијеле те приче са Комисијом за очување националних споменика?

ЦВИЈАНОВИЋ: Циљ је врло јасан – успостављање контроле над грађењем, управљање урбанистичким и регулационим плановима, као и свом другом планском документацијом. Заправо, ријеч је о покушају стављања шапе на области које су и искључиво у надлежности ентитета и локалних заједница.

ГЛАС: У том смислу, шта очекујете у наредном периоду и како ће се ствари даље одвијати?

ЦВИЈАНОВИЋ: Видјећемо како ће се ситуација развијати у будућности, али што се Републике Српске тиче – та новоизмишљена комисија не постоји. Народна скупштина РС је јасно рекла да она не важи. На снази је и даље она комисија у саставу какав је био у претходном периоду. Међутим, као што сам већ нагласила, њен рад се мора детаљно претрести. Морамо утврдити све нерегуларности, видјети да ли постоји нечија одговорност и коначно увести ствари у нормалне оквире. То значи подвући црту, утврдити шта је до сада проглашено културним добром, шта се са тим добрима дешава и јасно дефинисати да та комисија нема никакву извршну надлежност на терену.

Не постоји ниједан закон који каже да та комисија може да се мијеша у питања урбанизма и грађења, да намеће или укида забране градње и блокира инвестиције на одређеном простору. То су правно немогуће ствари. Они су од те комисије направили својеврсну "суперинституцију" која је потпуно наткрилила оно што по Уставу и закону треба да раде надлежне ентитетске, а у ФБиХ кантоналне или општинске службе. Невјероватно је како се олако допушта потпуна узурпација овлаштења и уставних надлежности. За нас та комисија не постоји и због чињенице да она, чак и ако се осврнемо на оно што је Бећировић тражио, нема законом предвиђених пет, већ само четири члана. Такође, указано је да се овдје дефинитивно ради о одлуци која задире у домен спољне политике. Иако у јавности постоји полемика међу правницима – гдје једни тврде једно, а други друго – ја ћу вам отворено рећи: ово питање јесте дубоко спољнополитичког карактера.

ГЛАС: Дошли смо на терен спољне политике која је већ деценијама уназад означена као рак-рана функционисања БиХ. Да ли сте у ове четири године имали икакав контакт, осим оног стриктно службеног, са министром спољних послова? Заправо, да ли сте уопште и имали службени контакт?

ЦВИЈАНОВИЋ: На самом почетку мандата, ако се добро сјећам, министар је знао доћи у Предсједништво БиХ када је на дневном реду била нека специфична тачка. Послије тога су углавном слали представнике министарства, тако да никакав контакт нисмо имали. Његова законска обавеза била је да прибави мишљење Предсједништва БиХ – које је једино надлежно за вођење спољне политике – прије сваког свог иступа у иностранству. То се посебно односи на ситуације када је давао инструкције нашим дипломатско-конзуларним мисијама о томе како да гласају о одређеним питањима на свјетској сцени. Он то никада није урадио. Зато је прича о Министарству иностраних послова нешто чему ће се у будућности морати посветити посебна пажња.

ГЛАС: На какве тачно злоупотребе мислите када је ријеч о раду дипломатске мреже?

ЦВИЈАНОВИЋ: Они се понашају на невјероватан начин. На примјер, ако им не одговара неки амбасадор зато што је Србин – иако га је именовало Предсједништво на приједлог српског члана – они га једноставно прескоче. Сами шаљу инструкције или сами гласају на појединим форумима и приликом доношења одлука, рецимо у Европској унији или сличним организацијама. С друге стране, ако је на амбасадорској позицији неко ко је њихов политички сљедбеник или за кога су везани на националној и етничкој основи, они опет прескоче Предсједништво БиХ и директно с тим човјеком договарају наступе. Количина злоупотреба је толика да се то не може ни набројати. Како ће се све то рјешавати и распетљавати у будућности, у то у овом тренутку не бих улазила, али то је дефинитивно једна од најпроблематичнијих тачака у држави.

Међутим, сада се десило нешто што сам знала да ће услиједити, иако можда нисам очекивала да ће се одиграти овако брзо. Кажем брзо, мада и није ако узмемо у обзир колико година те злоупотребе трају. Они су сами обезвриједили свој рад. У разговорима са људима широм свијета јасно се види да они сада одлично знају шта се дешава. Лично сам се трудила да их обавијестим сваки пут када би дошло до злоупотребе за коју смо сазнали. Када год бисмо видјели да је у некој међународној организацији гласање прошло мимо процедура, упућивала бих дописе са јасном поруком: ово није усаглашен став БиХ, ово није став Републике Српске и министар за ово није тражио сагласност Предсједништва. Због тога многи страни званичници данас имају озбиљну задршку када разговарају са представницима тог министарства. Без обзира на то што се они могу сликати и путовати по свијету, суштина и позадина њиховог дјеловања је потпуно прочитана. Можете примијетити да је страним званичницима више пуна капа да се баве туђим проблемима. Политичко Сарајево је мајстор у томе да стално делегира неке овдашње, било измишљене или стварне проблеме, некоме вани, очекујући да се тај неко њима бави. И сада они мисле да су се уклопили у тему ако оду у Њујорк или Вашингтон и тамо стално спомињу Републику Српску, Милорада Додика и не знам шта све не. Дошли смо до апсурда да се на скуповима гдје се говори о женским правима и улози жена у политици одједном прича о Милораду Додику, СНСД-у и Републици Српској. То је просто невјероватно, као да немају другу тему. То нам јасно показује да они уопште нису капацитирани да ухвате корак са стварним глобалним темама, порукама и енергијом која се од њих очекује.

ГЛАС: Упркос свим тим тешкоћама Република Српска је у протекле четири године ипак успјела да својим властитим каналима допре до најважнијих свјетских адреса. Ваша улога у томе је свакако била велика. Јесте ли задовољни тим дијелом посла?

ЦВИЈАНОВИЋ: Дефинитивно сам задовољна. Наравно, на самом почетку се страним саговорницима морало детаљно објаснити у каквом окружењу живимо, зашто се ја њима обраћам директно и са каквим се све блокадама суочавам од стране ресорног министарства и појединих дипломатских мисија. Веома сам задовољна чињеницом да су многи, чак и неки од којих то нисам очекивала, реаговали изузетно позитивно и тражили да им се у детаље објасни шта је суштина нашег проблема. Људи остану у шоку када им предочите чињеницу да писмо које им ја упутим заврши у канти за смеће, док писмо које пошаље мој бошњачки колега уредно стигне на њихову адресу. То их је заиста шокирало, да не спомињем сада друге ствари и неједнак третман с којим смо се борили.

ГЛАС: Да ли је Српској на том путу на неки начин помогла и побједа Доналда Трампа у Америци? Имајући у виду да се сада налази на половини свог мандата и да је неизвјесно да ли ће Републиканци поново побиједити за двије године, мислите ли да полако истиче вријеме за обезбјеђивање још боље позиције на међународној сцени?

ЦВИЈАНОВИЋ: Вријеме не истиче. Наравно да смо ми са радошћу дочекали побједу Доналда Трампа, јер смо све оно што је он говорио – како у свом првом мандату, тако и у периоду док је предсједник био Бајден и током саме кампање – посматрали кроз призму стварања једног новог свијета. Без икаквих претензија да се бавимо супервеликим глобалним темама, пажљиво смо пратили како се поруке тадашњег кандидата, а потом и предсједника САД, одражавају на нашу микросредину и наша очекивања. Препознали смо да би ту могло бити добрих рјешења и у складу с тим смо се и понашали, а тако су се и одређене ствари овдје одвијале.

Међутим, ако изађемо из те уже слике, чињеница је да се на глобалном плану десило много тога након чега више ништа неће бити исто као прије. Чак и ако дође до одређених промјена у будућности, ови процеси који су отпочели наставиће да се крећу својим правцима. Чула сам наше бошњачке колеге, па и неке људе у Европској унији, како говоре у стилу "стрпимо се још мало, па ће доћи неко други". То је погрешна перцепција.

Разлике у глобалном приступу су данас огромне. Приступ многим питањима са различитих свјетских адреса је потпуно другачији. Због свега тога не очекујем никакве драматичне заокрете на нашу штету, а лично очекујем и да ће се континуитет ове власти у Америци наставити. То заиста очекујем. Али чак и да није тако, мислим да смо ми већ урадили огроман посао. Успоставили смо одличну комуникацију са читавом једном новом структуром људи који сада улазе, примјерице, у Конгрес САД. Стара гарнитура политичара, чији се број годинама смањивао, сада полако завршава своје мандате и више не иде на изборе. На њихова мјеста долазе неке нове снаге с којима смо ми, знајући да ће ући у политичку трку, већ раније изградили односе и успјели да им појаснимо право стање ствари.

Поново потцртавам – то нисмо радили да бисмо некога блатили, већ да бисмо се изборили за ваздух и показали да у погледу Босне и Херцеговине има превише неправде, погрешних потеза и дубоко укоријењених стереотипа. Истовремено, морам рећи да сам позитивно изненађена тиме што на многим адресама нисмо морали превише ни објашњавати ситуацију. Чак и за вријеме претходне администрације постојала је структура која је на другачији начин посматрала Балкан. Ти људи су сада добили прилику да буду на власти, да постану сарадници или високи службеници онима који доносе кључне политичке одлуке, и због тога ми је изузетно драго.

ГЛАС: Са ове тачке гледишта изгледа помало бизарно, па и апсурдно, да је прије годину и по дана цијели државни врх Републике Српске био под америчким санкцијама. Мислите ли да постоји било каква шанса да се тако нешто понови?

ЦВИЈАНОВИЋ: Уопште не размишљам на тај начин, нити се оптерећујем тиме да ли би се тако нешто могло поновити. Ми смо страним саговорницима морали јасно да објаснимо да скидање санкција није никаква приватна ствар. Баш као што ни само увођење тих санкција – иако су то покушавали тако да представе – није било личне природе. Они су тада санкционисали сваког појединца који је носио било какво јавно овлашћење у име Републике Српске или унутар њених институција. Када погледате тих 30 или 40 имена и функције које су ти људи обављали, нико не може порећи да је то био отворен политички обрачун са самом Републиком Српском. Зато ни скидање тих санкција не можете посматрати као лични успјех појединца. Не, то је процес којим се скида огроман терет са функционера и високих службеника који представљају Републику Српску. Због тога на то не гледамо кроз персоналну призму. Ја говорим о једном потпуно другачијем, новом односу снага на међународној сцени. Дошли смо у позицију у којој можете потпуно лежерно да разговарате о свим темама, у којој имате озбиљне саговорнике и у којој вас нико не ставља у други план, нити фаворизује другу страну. Ми смо тај статус изборили и тиме сам презадовољна.

Република Српска никада није тражила никакву суперексклузивну или посебну позицију за себе. То су увијек радиле наше сарајевске колеге. Зато су данас толико размажени и зато се уопште не сналазе у новим околностима. Поставља се питање да ли су они уопште свјесни шта се догађа око њих. Политичко Сарајево се у овом реалном свијету очигледно не сналази, док се ми сналазимо одлично, управо зато што смо и до сада живјели и дјеловали у реалним околностима. Тако да су они заиста били мажени. Шта год би замислили, постојао је неко ко би то извршио. Читава та структура која је раније била на власти на разним свјетским адресама, не само у Америци, благосиљала је и испуњавала амбиције и апетите бошњачке политике. То више уопште није тако. Данас сви имају исти третман, а то је управо оно што смо ми тражили. Ми смо се изборили за оно што смо тражили и имамо јасне планове за будућност како да ту сарадњу додатно продубимо.

Све се много промијенило, а то можемо видјети ако прођемо кроз само неколико кључних примјера. Санкције су само једна димензија. Погледајте, рецимо, наш третман када је у питању одавање поште страдалима. Раније смо били грађани другог реда, а наше жртве су третиране као жртве другог реда. Данас имате ситуацију да званични представник Доналда Трампа долази равно у Доњу Градину. Имате духовника, такође Трамповог представника, који долази у Братунац како би показао пажњу и исказао поштовање према нашим жртвама. Без намјере да се било ко други увриједи, дошли су да поруче да су и ови људи заслужили да им се поклонимо, јер је свака жртва тешка ствар за свакога. То је већ огромна промјена у односу на ранији период. На крају, иако то можда не бих требала формулисати на тај начин, све је испливало на површину. Човјек који је овдје проузроковао све проблеме везане за узурпирање демократских права и институција, и који је стајао иза тешке злоупотребе правосуђа у политичке сврхе, коначно је завршио свој мандат. Данас је све другачије.

ГЛАС: Како у том свјетлу сада видите расплет догађаја када је у питању позиција ОХР-а?

ЦВИЈАНОВИЋ: Ми се понашамо као да ОХР уопште не постоји. ОХР уопште није никаква дејтонска категорија. Дејтонска категорија је искључиво високи представник, а сада смо свједочили ситуацији која је оголила како све то у пракси заправо изгледа. Мислим да је ово велика лекција, и то много више за наше колеге у Сарајеву него за нас у Републици Српској. Ми смо очекивали овакав расплет догађаја, али они нису. Они и даље пишу писма, обилазе стране адресе и тамо понављају исте приче, а људи са тих адреса нам потом преносе шта су им говорили. Захваљујући добрим везама које имамо, тачно знамо шта се дешава. Политичко Сарајево упорно лобира да се задрже бонска овлашћења, тврдећи да су она једина гаранција опстанка БиХ. Замислите како то звучи неком озбиљном државнику када му напишете писмо у којем тврдите да ваша држава може да опстане само ако постоје бонска овлашћења. Каква је то уопште држава? Све се промијенило. Та врста реторике би некада у свијету изазвала забринутост, а данас изазива, слободно могу рећи, само подсмијех. То нам показује да они уопште нису капацитирани да воде дијалог, да разговарају, договарају се и креирају рјешења која иду у корак са стварним потребама друштва и заједнице. Умјесто тога, они су остали заробљеници приче у којој неко са стране треба да користи инструменте без икаквог правног упоришта зарад њиховог обрачуна са онима с којима живе у истој земљи. То је потпуно уврнут приступ.

ГЛАС: Кандидат сте за нови мандат у Предсједништву, имате ли нове планове?

ЦВИЈАНОВИЋ: Наравно да имам. Наши планови су директна надоградња свега онога што смо радили у протеклом периоду. Долази вријеме у којем више не морате изнова објашњавати базичне ствари, већ је потребно да још боље и чвршће позиционирате оно што сте већ започели. Потпуно сам спремна за тај рад, тачно знам на којим међународним адресама то могу да радим и на који начин то треба да се изведе.

ГЛАС: Да ли ће Вам у предстојећој кампањи бити необично, па и тешко, с обзиром на то да Милорад Додик неће бити Ваш партнер у кандидатурама за појединачне функције?

ЦВИЈАНОВИЋ: Прво морам нагласити да ће Милорад Додик свакако бити у кампањи с нама. Наравно, ситуација је другачија. Све моје досадашње кампање за појединачне позиције су биле конципиране тако да је он био кандидат за једну, а ја за другу функцију, па смо се, као што знате, смјењивали. У том смислу, у једном манифестационом смислу, свакако ће ми бити и необично и другачије. Међутим, Милорад Додик стоји иза сваког свог кандидата и ту нема никакве дилеме, што ће јавност сигурно тако и доживјети. Улога Милорада Додика у свему овоме не може се посматрати искључиво кроз формално питање да ли је он у овом тренутку кандидат на листићу или не. Његова улога се манифестује кроз све оно што смо као структура постигли у протеклом периоду, а то је резултат чињенице да је он одлучио да на себе прими огроман политички терет и прође кроз њега на начин на који је прошао. Не знам много људи који би то уопште могли издржати. Али сада, када јасно видим како смо све дотадашње минусе претворили у велике плусеве за Републику Српску, апсолутно разумијем и у потпуности подржавам цјелокупан план нас као СНСД-а и њега као лидера.

ГЛАС: Шта генерално очекујете од предстојећег изборног процеса, без ризика да улазимо у домен онога што се зове пријевремена кампања? Имамо много новина у изборном процесу за које нас увјеравају да ће донијети већу регуларност.

ЦВИЈАНОВИЋ: Очекујем да ће људи бити прилично збуњени и да ћемо имати велике редове на бирачким мјестима. Потпуно ми је ненормално да се избори одржавају за два или два и по мјесеца, а да грађани имају тако мало информација о самом процесу који је препун радикалних новости. С друге стране, видимо да су у Централној изборној комисији (ЦИК) накнадно прилагођавали гласачке листиће како би их скенери уопште могли очитати. Не можете очекивати од баке која има више од 80 година да стави наочаре и у оном мраку на бирачком мјесту тражи ситне бројеве и бар-кодове. И нама, који смо млађи, биће потребно вријеме да све то детаљно прочитамо и испратимо. При томе, нико људима не објашњава да ако не испуните једну колону на листићу, апарат уопште неће очитати ни другу. То је потпуно неозбиљно.

ГЛАС: Какву кампању очекујете? Први пут имамо ситуацију да ће опозиција имати два кандидата за исти ниво власти наспрам кандидата владајуће коалиције. Да ли је то за Вас олакшавајућа околност?

ЦВИЈАНОВИЋ: Тачно знам шта је моја политика, шта је моја уставна обавеза и шта требам да искомуницирам грађанима. Знам шта сам радила у протекле четири године на том плану и немам потребу да се било коме правдам или превише објашњавам, нити у овоме има икакве уображености. Свако нека прича своју причу и нека објашњава народу како би радио свој посао. Ја бих заиста вољела да чујем од тих људи како у њиховој теорији изгледа када идете на озбиљне међународне преговоре, како мисле да дођу до неког свјетског предсједника, како да уђу у Стејт департмент или на неку другу важну адресу.

 

Додик ауторитетом надрастао све функције

ГЛАС: Дијелите ли став који је изнио Саво Минић да ће нови премијер Републике Српске бити управо Додик?

ЦВИЈАНОВИЋ: Заиста не знам ко ће бити премијер. Оно што знам јесте да је господин Додик требало и даље да буде предсједник и предсједнички кандидат. Међутим, као што сам већ рекла, он је донио адекватну одлуку у интересу Републике Српске. Због свега што је почело да се дешава у мају ове године, па и мало прије тога, свјесно је пристао да прође кроз све ове притиске. Био је апсолутно свјестан терета и оптерећења који то носи, али је у овај процес ушао са великим оптимизмом и вјером да је све то у функцији бољих времена за Републику Српску. Ми смо дубоко сигурни да то вријеме долази. Када је ријеч о Милораду Додику, он је својим политичким ауторитетом одавно надрастао сваку од тих функција.

 

Повећање буџета искључиво за плате

ГЛАС: Потпуно неуобичајено за наше прилике, буџет за актуелну годину у процедури усвајања је средином године. Како одговарате на критике да СНСД, који представљате, стално оспорава рад Суда, Тужилаштва безбједносних органа БиХ, а да су им у овогодишњем буџету ипак повећана средства?

ЦВИЈАНОВИЋ: Када говоримо о повећању средстава у буџету, министар финансија је кроз цјелокупан процес јасно предочио структуру тих издатака. Ако погледате то преслагавање средстава, видјећете да се највећи дио тог квантума односи искључиво на плате радника, у складу са исказаним реалним потребама.

ГЛАС: То, дакле, није јачање тих институција?

ЦВИЈАНОВИЋ: Тако је, то су углавном та повећања. То дефинитивно није никакво додатно јачање Суда и Тужилаштва БиХ, јер те институције, према нашем дубоком увјерењу, морају проћи кроз корјените и озбиљне реформе. Кроз озбиљне реформе мора проћи и Уставни суд БиХ и то је задатак за вријеме које долази.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.