Српска тражи крај Инцковог закона: 55.000 пријава због поздрава Младићу

БАЊАЛУКА - Вербални напади и изливи мржње из ФБиХ према Републици Српској и свему што носи српски предзнак као и око 55.000 кривичних пријава поднесених због објава грађана који су након смрти генерала Ратка Младића упутили посљедњи поздрав, поново су у фокус ставили питање наметнутих одредаба Кривичног закона БиХ.

Из Српске све гласније стижу захтјеви да се те одредбе преиспитају и укину, а њихово укидање могло би постати и један од услова за наставак сарадње представника Српске на нивоу заједничких институција БиХ.

Фамозни члан 145а Кривичног закона БиХ који је наметнуо Валентин Инцко посљедњег дана мандата у фотељи високог представника у БиХ, а којим су прецизиране и затворске казне за "негирање геноцида и величање осуђених за ратне злочине", је у фокусу републичких институција  од првог дана.

Инцко је, наиме, половином 2021, наметнуо измјене Кривичног закона БиХ којима су прописане и затворске казне од три мјесеца до пет година за јавно негирање, оправдавање, грубо умањивање или величање геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина утврђених правоснажним пресудама међународних или домаћих судова.

Проблем

Српска се од првог дана успротивила тој одлуци, али Тужилаштво и Суд БиХ поступају по тим одредбама. Тако да су већ појединци српске националности пресуђени због истицања слика и честитања рођендана Ратку Младићу, а у току је и процес против начелника Власенице Мирослава Краљевића због изјаве да су Караџић и Младић славна имена која треба помињати.

Ти процеси били су окидач и за научни скуп под називом "Кривични прогон као инструмент ревизије историје - угрожавање слободе мишљења и говора пресудама Суда БиХ" који је крајем априла одржан у Бањалуци.

На то је јуче подсјетио министар правде Републике Српске Горан Селак. Он је, поводом информације о 55.000 кривичних пријава против Срба у вези са објавама о генералу Младићу, рекао да је тешко толики број процесуирати, али да је Српска већ предузела одређене кораке.

- Поднијети 55.000 пријава, а знате да се не може реализовати, једноставно је обесмишљавање кривичног дјела те врсте. То је вербални деликт, али то најбоље описује у каквом стању се налази БиХ - рекао је Селак у Бањалуци.

Он је додао и да то показују апсурдност одредбе Кривичног закона БиХ коју је наметнуо Инцко, наглашавајући да је Српска предузела одређене кораке како би се анализирала примјена ових одредби и начин на који правосудне институције поступају у предметима који се на њих односе.

Селак је навео да је о овом питању разговарано и са Борачком организацијом Републике Српске и Министарством рада и борачко-инвалидске заштите, те да је разматрана иницијатива за сазивање посебне сједнице Народне скупштине.

Селак је јуче отишао и корак даље, наводећи да би представници власти и опозиције из Српске требало заједнички да дјелују у институцијама БиХ да би се отворило питање свих законских одредаба које су наметнули високи представници, а не могу се примијенити.

- Треба да тражимо да не идемо даље у састав новог Савјета министара док се тај Кривични закон не стави пред посланике и да све одредбе које је наметнуо високи представник, а нису примјењиве, ставимо ван снаге - поручио је Селак.

Шири проблем

Он је нагласио да се питање не односи само на једну одредбу Кривичног закона, већ на шири проблем наметнутих одлука високог представника.

- Није ријеч само о тој одредби. Потребно је да се све одредбе које је наметнуо високи представник, а које нису примјењиве, ставе ван снаге. Овдје морамо сјести сви заједно - нагласио је Селак.

Са посланицима из Српске у Уставноправној комисији Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, која је недавно, по први пут, заузела став да високи представници немају право да намећу законе и мијењају Устав, јуче нисмо успјели да ступимо у контакт.

Кривични закон БиХ је измијенио и њемачки дипломата Кристијан Шмит који је, након Инцка, сјео у фотељу високог представника, али никада није за то имао подршку из Српске. Он је употребом "бонских овлашћења" наметнуо кривично дјело непоштовања одлука високог представника за шта је осуђен Милорад Додик у својству предсједника Републике Српске.

Челници ОХР-а су, како је наведено из Српске у данима око сједнице, махом примјеном силе, донијели 913 одлука којима су рушили Дејтонски споразум и Устав БиХ, стварајући паралелни, антидејтонски систем у БиХ

На такво поступање у неколико наврата упозорено званичним актима НСРС у виду закључака, декларација и резолуција. Једна од посљедњих усвојена је у мају недуго након што је Шмит, под притиском САД-а, поднио оставку. У тој Декларацији о затварању ОХР-а је, између осталог, наглашено да Српска захтијева од свих уговорница да хитно отклоне све посљедице правно ништавних аката насталих из употребе "бонских овлашћења".

Мржња за лијечење

Правник Огњен Тадић јуче је изјавио да говор мржње политичког Сарајева и њихових поклоника према Српској, српском народу или Бањалуци већ више деценија није никаква новост, него само мијења интензитет, те истакао да ту својеврсну болест морају лијечити странци, вјерски лидери муслимана и политички лидери Бошњака.

- То је константа на коју смо, изгледа, навикли, па нас само повремено пробуди појачани интензитет, као што је то случај посљедњих дана - изјавио је Тадић Срни, додајући да се Српска и српски народ морају суочити с тим да политичко Сарајево никад није прихватило Дејтонски мировни споразум и да мрзи све што има везе с њим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.