Повратак на фабричка подешавања: Три легитимна члана Предсједништва БиХ посљедња шанса за дејтонску БиХ

САРАЈЕВО - БиХ, као државна заједница два равноправна ентитета и три конститутивна народа, ни након три деценије постојања не стоји на чврстим темељима због ниских удараца, како на унутрашњем плану тако и на међународној сцени, са распирујућом жељом за пуном доминацијом и увијек, под овим дијелом неба, опасним маниром прегласавања.

Те политике су оживљавале небројено пута у Предсједништву БиХ, посебно кроз такозвани принцип "два напрема један" у сазивима у којима су на двије, од три укупно фотеље на тој сарајевској адреси, били политичари изабрани већинским бошњачким гласовима. 

Феномен или случај "Комшић", како је називан у сва четири мандата када је Жељко Комшић сједио у фотељи резервисаној по Уставу за хрватског члана, уз стална самостална "искакања" бошњачких кадрова и прегласавање члана из Српске с њихове стране, претворила су Предсједништво у арену за дизање тензија и извор нестабилности цијеле земље. 

То би, према мишљењу значајног дијела јавности, могло да се промијени у долазећем сазиву, у којем први пут нису само двије жене, него и легитимни чланови из сва три конститутивна народа у БиХ. 

Побједници и губитници 

Предсједништво БиХ се састоји од три члана - једног Бошњака, једног Хрвата, који се бирају непосредно са територије Федерације и једног Србина, који се бира непосредно са територије Републике Српске. 
Први сазив именован је 1996, на мандат од двије године, док су представници народа, од наредних сазива, бирани на мандат у трајању од четири године. Правила налажу да чланови могу бити бирани на један узастопни мандат, а након тога морају, ако жели нови мандат, прво сачекати четири године прије кандидатуре за једну од три позиције. 

Предсједништво БиХ је, наиме, надлежно за вођење спољне политике као и за именовање амбасадора и других међународних представника, од којих највише двије трећине могу бити одабране са територије Федерације. Уз то у опису посла им је представљање БиХ у међународним организацијама гдје би требало да наступају са усаглашеним ставом. 

Међутим, то није увијек било тако и управо је то коштало БиХ и стабилности на унутрашњем плану и доброг гласа у међународним круговима. Чланови Предсједништва из Српске су, наиме, у мандатима указивали на потребу да се поштује Дејтонски мировни споразум, уставне надлежности у БиХ, одлуке доносе консензусом, а не прегласавањем по принципу "два напрема један" и да се, прије свега, у УН говори у име три народа, а не пробосанским језиком чији су кадрови настојали да дипломатију држе под својом шапом.
Највећи трн у оку партија окупљених око ХДЗ-а годинама је Комшић, лидер Демократске фронте, који је ове године у изборну трку за хрватског члана гурнуо савјетника Славена Ковачевића, али он није успио да понови шефов успјех. 

Побједу је однијела Даријана Филиповић, кадар ХДЗ-а, Жељка Цвијановић из СНСД-а се изборила за још један мандат, као и Денис Бећировић из СДП-а БиХ.

Фамозних 2:1

Филиповићева је у првим изјавама након објаве прелиминарних резултата нагласила да та побједа има посебан политички значај, јер су Хрвати, након осам година "узурпирања позиције од стране званичника којег су већински изабрали Бошњаци" поновно добили легитимног представника у тијелу које представља колективног шефа државе.

- Важно ми је да ово не остане само хрватска побједа, него да, будући да смо овај пут елиминисали тај главни извор нестабилности и неповјерења око прегласавања, покажемо да овим начином добија и БиХ - истакла је она.

Додала је да, иако не очекује слагање о свим питањима, државни врх не смије служити за политичка надмудривања.

- Слушала сам и у овој кампањи и послије кампање те приче око 2:1, 1:2 и ко ће кога прегласавати. Жеља ми је да наш мандат промијени перцепцију о Предсједништву као институцији која је извор сукоба и неслагања у огледан примјер како БиХ може функционисати - нагласила је Филиповићева, која ће, како је потврдила, након преузимања мандата отворити канцеларију члана Предсједништва БиХ у Мостару. 

Њену побједу, међу првима, коментарисао је Гордан Јандроковић, предсједник Хрватског сабора, истичући да представља "изузетан искорак у политичком животу БиХ". 

Према његовим ријечима, њеним избором се обезбјеђује учешће истински легитимног представника Хрвата у трочланом Предсједништву, уз опаску да је избор Даријане Филиповић нужан и пријеко потребан повратак темељним начелима Дејтонског мировног споразума, након више изборних циклуса у којима је хрватски представник, алудирајући на Жељка Комшића, изабран мимо политичке воље хрватског народа у БиХ.
На, како је рекао, занимљиве поруке још са предизборних скупова Филиповићеве, међу којима и ону да треба заборавити фамозних "два напрема један" те да одлуке у Предсједништву БиХ буду производ консензуса, подсјећа за "Глас" и политички аналитичар Филип Матић. 

- То је оно нешто што Бошњаци упорно занемарују и покушавају да промијене, а то је и суштина, односно систем БиХ. Када се каже дејтонска БиХ, ту се прије свега мисли на конститутивност, а по томе нисмо једини у свијету. Белгија је примјер тога и ту се одлуке морају доносити уз поштовање конституената. Видјећемо да ли ће заиста у пракси, под тим напорима Филиповићеве, доћи до таквог вида сарадње - оцијенио је Матић. 

С друге стране сматра да од Филиповићеве и Цвијановићеве мало зависи да ли ћемо гледати Предсједништво БиХ као институцију која ради свој посао на прави начин. 

- Већина зависи од Дениса Бећировића који се, ако погледамо мандат који је на истеку, није добро показао. И те како је био спреман за прегласавање, он је говорио о фамозних "два напрема један", односно да је нарушавање права конститутивних народа заправо у интересу БиХ, а када чујете од Бећировића и њему сличних да је нешто у интересу БиХ, знамо да ту мисле на интересе Бошњака. Све у свему, будући сазив је толико интересантан јер је поново у фотељи хрватски представник у вријеме кад је сарадња српских и хрватских странака може се рећи историјска. То "два-један" не треба да постоји и ово је шанса и за Бећировића да први пут у животу буде прави политичар - казао је Матић. 

Крај "крњег сазива" 

Једна од најчешћих констатација, посебно након општих избора у БиХ, јесте да је долазећи сазив тај који треба да стави тачку на горућа питања о којима нема сагласности те окрене земљу ка путу будућности без прегласавања, наметања и сталног буђења криза на темама старим и по неколико деценија. 
Да је то мисија сазива у саставу Цвијановић-Филиповић-Бећировић вјерује Данијел Видовић, политички аналитичар из Мостара. 

- Велика већина људи из сва три конститутивна народа очекује управо такав приступ - да оставимо сукобе иза себе и заборавимо принцип "два напрема један". И Филиповићева је рекла да неће о свему бити консензуса, али да се треба фокусирати на оно за шта постоји таква подлога - истакао је он у изјави за "Глас"". 

У старту је указао на то да ће будући сазив Предсједништва бити у потпуности легитиман, јер ће након два мандата "крњег Предсједништва" са Комшићем те два бошњачка члана, у наредне четири године у фотељама бити легитимни представници народа. 

- Сама та чињеница је допринијела релаксацији политичких односа у БиХ и вјерујем да је то добар темељ за договор политичких лидера о отвореним питањима. Не очекујем повратак на основне поставке из Дејтона, али ни даљу централизацију државе ни интервенционизам међународних представника какав смо имали. Очекујем, уз позитивну медијацију странаца, прије свега америчке администрације, постизање договора о дугорочној стабилности и демократској функционалности БиХ. То укључује измјену изборног законодавства и можда ограничену измјену Устава - изјавио је он за "Глас". 

Да се ствари мијењају сматра и члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски. 

- Сада се гласања "два напрема један" плаше и изражавају бојазан исти они актери који су подржавали тај принцип у актуелном сазиву - нагласио је, уз опаску да у раду долазећег сазива очекује доста релаксиранију ситуацију. 

- Прије свега у Предсједништву ће бити легитимни представници, односно имамо принцип "један, један, један", што је у суштини "три – нула" за БиХ - рекао је Ситарски за "Глас".

Говорећи о томе докле могу да "добаце" будући чланови и сама институција, навео је да Филиповићева и ХДЗ имају много боље међународне, а посебно европске контакте, него и СНСД и СДП БиХ. 

Професор Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву Шаћир Филандра сматра да лошем сценарију не треба давати унапријед могућност. 

- Морамо задржати одређену ноту оптимизма, али и бити свјесни чињенице да је ово једна нова ситуација. Додик и Човић су шефови игре, а чланови Предсједништва БиХ само полуге њихове воље. Могућности индивидуалног рада зависиће од тога колико и од међународних околности. Постоји, с треће стране, и могућност да се пакт Додик - Човић прекине. Све могућности су отворене, али на прво мјесто стављам могућност корелације између сва три члана и треба да вјерујемо да ће се понашати у оквиру постојећих уставних могућности и рјешења - истакао је он за "Глас". 

Нови сазив Предсједништва у којем ће бити, први пут, заједно кадрови из СНСД-а и ХДЗ-а, уз Бећировића требало би да буде први конституисан након потврђивања изборних резултата, а прве изјаве, по ријечима аналитичара, показаће правац те институције у наредне четири године. 

Сви сазиви Предсједништва БиХ: 

1996. 
Момчило Крајишник
Алија Изетбеговић
Крешимир Зубак

1998. 
Живко Радишић 
Алија Изетбеговић 
* након повлачења 
замијенио га Халид 
Гењац, а потом 
изабран Бериз Белкић 
Анте Јелавић
* смијењен одлуком 
високог представника, 
изабран Јозо Крижановић 
2002. 
Мирко Шаровић 
* након подношења 
оставке замијенио 
га Борислав Паравац
Драган Човић 
* након што га је 
смијенио високи 
представник, 
изабран Иво Миро Јовић 
Сулејман Тихић 

2006. 
Небојша Радмановић
Жељко Комшић
Харис Силајџић

2010.
Небојша Радмановић
Жељко Комшић
Бакир Изетбеговић

2014. 
Младен Иванић 
Драган Човић
Бакир Изетбеговић

2018. 
Милорад Додик
Жељко Комшић
Шефик Џаферовић

2022. 
Жељка Цвијановић
Жељко Комшић
Денис Бећировић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.