Мој град: И данас бришемо сузе ...

Срђан ШЕКAРA

ШТA написати у овој недјељи, а да то буде нешто смислено и на своме мјесту - шта утиснути у горње ћоше ове источносарајевске новинске стране и при томе бити занимљив, актуелан...? Бојим се, ништа! Да, мој драги читаоче, у праву си кад се чудиш, јер док ово читаш истовремено видиш и тридесетак редова густо набацаних мисли, али, вјеруј, у њима нећеш пронаћи ништа што би овонедјељну свакодневицу у мом граду разликовало од оне коју можеш видјети и око себе. Било да је посматраш у Требињу, Бијељини, Бањој Луци, било Приједору и Новом Граду... И мој град данас брише сузе... Рећи ћеш, опет, како сам близу ових канцеларија у којима се реформише наша стварност, па како би, можда, могао извући понеку занимљивост која би заслуживала осврт, али ко сада за то, уопште, и мари. Осјећања се не дају реформисати, нити подвести под дневну потребу, још мање упаковати у жељену форму једне устаљене рубрике. Aли, посао је посао, и ово перо се труди да обави задаћу, не марећи хоће ли под њом стајати петица или двојка, јер коначну оцјену ће, свакако, дати вријеме, па и твоја воља, драги мој читаоче, да се испричамо неког другог четвртка. Овај данашњи, некако, тражи још барем зрно мира и молитвене тишине, а биће времена и повода да ускоро опет завесламо по мору тема и појава у овом нашем крају, похвалимо оно што је добро, али и упремо прстом у оно што не ваља, а може бити ваљано, боље и добро. Данас и не примјећујемо да опет кубуримо с водом, не размишљамо хоће ли гријање кренути баш петнаестог или нешто прије, не знамо ни кад почиње која утакмица... Молим вас, треба нам још мало времена. Мој град и данас брише сузе...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.