Дугогодишњи чланови изборне администрације: Скенери живот закомпликовали

БАЊАЛУКА - Општи избори у БиХ су на прагу, а из локалних изборних комисија упозоравају да дио важних информација још знају само у Централној изборној комисији (ЦИК) те да је у овом моменту највећа непознаница како ће се бирачи снаћи са новим начином гласања. Истовремено, касни и едукација свих укључених у процес.

• Општи избори у БиХ биће одржани 4. октобра, а први пут ће на свим бирачким мјестима бити коришћени уређаји за биометријску идентификацију бирача и оптички скенери за очитавање гласачких листића.
• Представници локалних изборних комисија упозоравају да касне едукација и припреме, те да још немају све информације о новом систему гласања, због чега страхују од гужви и проблема на дан избора.
• На новом гласачком листићу, према до сада познатим информацијама, неће бити имена кандидата, већ само називи странака и бројеви кандидата, што би, како оцјењују, могло збунити посебно старије бираче.
• Чланови изборне администрације сматрају да би управо скенери могли постати највећи изазов током изборног дана, док је за набавку нове опреме издвојено више од 100 милиона КМ.

Десети по реду општи избори заказани су за 4. октобар, а први пут ће на свим бирачким мјестима, њих око 6.000, бити коришћени уређаји за биометријску идентификацију бирача и оптички скенери за очитавање гласачких листића. 

Увођење тих технологија је довело до потпуно другачијег изгледа гласачког листића. Иако званично још није представљен, уз тврдње из ЦИК-а да ће то да буду у првим данима августа, детаљи који су откривени показују да ће на  листићу неће бити имена кандидата, већ називи политичких странака. Испод назива сваке странке ће бити бројеви, а имена кандидата на посебном информативном папиру, усљед чега ће бирачи морати да памте бројеве како би на крају и дали глас странци, односно фаворитима на листи. 

Дио корака је прецизиран у Правилнику о спровођењу општих избора 2026. године у БиХ иза којег стоји ЦИК БиХ, а иако су те технологије испробане на појединим бирачким мјестима на локалним изборима 2024, дугогодишњи чланови изборне администрације упозоравају да је то неупоредиво и да их сада очекује сложенији посао, уз опаску да би управо скенери могли постати уско грло изборног дана.

Предсједник Градске изборне комисије Бањалука Дубравко Малинић каже да га највише брине како ће се старији бирачи снаћи са новим правилима.

- Бојим се да ће бити дуготрајних задржавања и у гласачким кабинама и на самом бирачком мјесту. Едукација је требало да почне много раније, посебно када је ријеч о изборним комисијама и бирачким одборима. Још не знамо ни како ће изгледати гласачки листић, нити да ли ће оператери бити у прилици да благовремено поставе сву опрему - рекао је Малинић за "Глас Српске".

Сличног је става и предсједница бијељинске изборне комисије Дијана Савић Божић, која истиче да касно почиње припрема и изборне администрације и грађана.

- Гласачки листић је измијењен, али још није званично усвојен и не можемо га користити током едукације. Проблем је и обука чланова бирачких одбора. По упутству још их не именујемо, а обука је предвиђена за крај септембра, практично пред саме изборе. Питање је колико ће за тако кратко вријеме успјети да савладају све процедуре - рекла је Савић Божић за "Глас".

Упозорила је да локалне изборне комисије и даље немају ни сва упутства за коришћење нових технологија.

- Ми треба да преузмемо сву ту информатичку опрему и распоредимо је на око 200 бирачких мјеста у Бијељини. Добављач је дужан да припреми та упутства за употребу. Ни то још немамо, а већину информација сазнајемо из медија - навела је, уз опаску да нису исплаћени трошкови за прошле изборе.

Иако су скенери били коришћени у пилот-пројекту током локалних избора 2024. године, наглашава да су ово потпуно нове околности. 

- Све је то ново, а знамо да је и август већ пред нема. Чак ни у ЦИК-у није било сагласности о изгледу листића, а да не причамо о локалним општинским комисијама које немају никакве информације те тек о члановима бирачких одбора који морају све то до детаља знати - категорична је Савић Божић. 

Правилником о спровођењу општих избора су прописане процедуре и шта у случају да скенер "закаже2 током изборног дана 4. октобра ове године те које су обавезе члана бирачког одбора који ће бити задужен за тај дио изборног процеса. 

- Све то је написано. На лицу мјеста треба да буду и информатичари, а ни они још нису именовани. С друге стране, имамо и бираче које треба увјерити да ће им бити омогућена тајност гласања, а лично ми је жао што велики број информација чујем из медија - закључила је у изјави за "Глас". 

Предсједник приједорске изборне комисије Жељко Шкондрић сматра да би управо скенери могли постати највећи проблем.

- Далеко је лакше било убацити гласачки листић у кутију него у тај уређај. План је да два скенера буду на мјестима са више од 400 уписаних бирача, али за ово не можемо речи да је електронско гласања ако ручно бројимо послије. То је онда исто као и прошле године, уз овај пут пилот пројекат за цијелу БиХ - изјавио је Шкондрић за "Глас". 

Постоје и дилеме у вези са усклађеношћу са Изборним законом БиХ, а указао је и на организационе изазове.

- Имамо ситуацију да изборна комисија од седам чланова организује превоз изборног материјала до бирачких мјеста. То мора бити у суботу. У Приједору морамо расписати тендер за ангажовање 11 комбија како бисмо све стигли на вријеме - нагласио је он.

Процес увођења технологија је вишегодишњи пројекат капиталног улагања и дигитализације изборног процеса 2025-2028. Набавка скенера и опреме за биометријску идентификацију бирача, уз пратеће послове, кошта више од 100 милиона, а новац за то је обезбијеђен интервенцијом Кристијана Шмита који је с а позиције високог представника у БиХ наметнуо измјене Изборног закона БиХ којима су и отворена врата за увођење нових система на бирачка мјеста.

Уговор за набавку опреме потписан је са групом понуђача која је предвођена сарајевском фирмом "Смартматик БХ" чију матичну кућу прате контроверзе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.