Фото: илустрација
БАЊАЛУКА - Број евидентираних случајева вршњачког насиља у Српској за шест година повећан је више од четири пута, али стручњаци упозоравају на то да званична статистика не показује стварне размјере овог проблема, јер се многи облици непримјереног понашања и даље прећуткују, занемарују или препознају тек када дође до физичког обрачуна, због чега је неопходно озбиљније укључивање породице, школа и надлежних институција у превенцију и заштиту дјеце.
Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, објављеним у нацрту стратегије развоја полиције и унутрашњих послова за период од 2027. до 2033. године, број евидентираних случајева вршњачког насиља порастао је са 21 у 2019. на 90 у 2025. години.
У документу је наведено да су извршиоци вршњачког насиља углавном дјечаци те да министарство, у сарадњи са другим субјектима, спроводи превентивне кампање, међу којима је и акција "Стоп вршњачком насиљу", док се кроз пројекат "Школски полицајац" обезбјеђује присуство полицијских службеника у школама и њиховој близини.
Нацрт стратегије, који је тренутно у процесу јавних консултација, обухвата развој полиције и унутрашњих послова у наредних седам година.
Универзитетски професор и педагог Небојша Мацановић истакао је за "Глас" да је стварни број случајева вршњачког насиља вјероватно знатно већи, јер се многи инциденти заташкавају и постају видљиви тек када дође до физичког сукоба међу дјецом.
- При томе често занемарујемо друге облике насиља, попут вербалног, културолошког и насиља путем интернета. Дјеца показују све мање емпатије према другима, због чега често изостаје и заштитничка реакција према вршњацима који су изложени насиљу - рекао је Мацановић.
Он сматра да школа мора много више пажње да посвети превенцији, кроз чешће радионице са ученицима и родитељима, али и стварање атмосфере у којој се свако дијете осјећа сигурно и прихваћено.
- Требало би подстицати и награђивати дјецу која спријече насиље, а корисно би било преузети и искуства финског програма превенције, који је у кратком периоду ову појаву свео на минимум, а то је да дјеца престају да буду пасивни свједоци и знају да се сви заједно суоче са насилником. Такође, потребно је увести наставни предмет о вршњачком насиљу на факултете који образују кадрове помажућих професија те обезбиједити стручна лица у Министарству просвјете и Републичком педагошком заводу која би се посебно бавила овим проблемом - навео је Мацановић.
Као један од важних корака издвојио је и активирање васпитних центара за дјецу старију од 14 година која испољавају асоцијално понашање. Како је појаснио та мјера постоји у законодавству, али такве установе у пракси нема, док у ФБиХ постоје.
Посебно је указао на потребу да се промијени и однос јавности према дјеци која реагују и покушавају спријечити насиље, наводећи примјер вршњачког обрачуна у бањалучком насељу Лазарево.
- Само је један новинар написао да је дјечак раздвојио учеснике туче, док су остала дјеца снимала обрачун. Након тога више се није говорило о њему, већ о међусобним оптужбама породица и тужбама. Управо је тај дјечак требало да буде у првом плану, да добије медијски простор и, можда, неку награду, да би и друга дјеца била охрабрена да поступе на исти начин - нагласио је Мацановић.
Да проблем не треба посматрати искључиво кроз понашање дјеце, већ и кроз породичне и друштвене обрасце које усвајају од најранијег узраста, сматра социолог Владимир Васић.
Према његовим ријечима, темељи понашања се формирају у породици, гдје дјеца усвајају моделе односа према другима, али се у појединим случајевима и даље његују погрешни васпитни обрасци, посебно када је ријеч о дјечацима.
- Код дјечака се понекад потенцира, па чак и оправдава, да буду насилнији, арогантнији и грубљи, чиме им се шаље погрешна порука да је прихватљиво насиљем и конфликтом рјешавати проблеме. Зато ме оваква статистика не изненађује, јер је насиље само један од показатеља дубље кризе породичних и друштвених вриједности - истакао је Васић.
Он је упозорио и на све присутније дигитално насиље, које прати промјене у начину на који дјеца остварују социјалне контакте те се са друштвених мрежа све чешће преноси у стварни живот.
Према његовим ријечима, посебно забрињава то што се недовољно пажње посвећује такозваном предделинквентном понашању, односно сигналима који могу указивати на касније озбиљније проблеме.
- То су понашања која често приписујемо нормалном одрастању, попут непоштовања ауторитета и школских обавеза, изостајања са наставе, интересовања за девијантне и хулиганске групе те конзумирања алкохола и цигарета. Иако за таква понашања није могуће изрећи кривичну санкцију, она су важни сигнали да се са дјететом нешто дешава и да му је потребна пажња и помоћ - објаснио је Васић.
Додао је да је могуће утицати на промјену понашања дјеце, али да је за то потребно много рада, пажње и отклањања негативних образаца које усвајају у окружењу.
- Створили смо друштвену климу у којој се девијантно понашање све чешће доживљава као нормално, а насиље као нешто прихватљиво. Довољно је погледати филмове, серије и музику коју дјеца слушају, па и цртане филмове за најмлађе, који су често испуњени грубим насиљем - упозорио је Васић.
Вршњачко насиље није само физички обрачун, већ обухвата и:

Васић jе указао и на то да вршњачко насиље има много шире значење од физичких сукоба, јер обухвата психолошко, емоционално и сексуално насиље, али и понижавање дјеце због њиховог материјалног статуса, одјеће или ствари које посједују.
- Када једно дијете другоме говори да има оригиналне патике или тренерку, а да друго нема, и због тога га понижава, и то је облик насиља. Одрасли то често не примјећују или чак сами подстичу такве разлике. Важно је разумјети и да дјеца која врше насиље често и сама долазе из проблематичних породичних односа и средина у којима нису добила адекватно васпитање - рекао је Васић.
Као кључ рјешења издвојио је сарадњу породице, образовних установа и институција, уз искрену спремност свих да дјетету помогну, а не да проблем прикривају или пребацују одговорност.
- У школи се најлакше препозна проблематично понашање, али када стручне службе позову родитеље и укажу на проблем, често настаје шум у комуникацији, јер родитељи не желе да прихвате да њихово дијете има проблем - нагласио је он.
Зато је, објаснио је Васић, важно радити на уклањању тих баријера и предрасуда, јер није срамота имати проблем, већ га треба препознати и адекватно рјешавати.
- Полиција и школа не могу саме, потребна је добра сарадња са родитељима. Насиље није приватна ствар породице, већ проблем који се лако преноси на читаву заједницу - поручио је Васић.
Полицијски службеници упознали су ове седмице ученике шестог разреда Основне школе "Петар Кочић" у Мркоњић Граду о вршњачком насиљу, његовим посљедицама и начинима реаговања на ову појаву током предавања организованог у оквиру кампање "Стоп вршњачком насиљу".
Помоћник командира Полицијске станице Мркоњић Град Михаел Радичић истакао је да је циљ кампање рано препознавање насиља међу ученицима основних и средњих школа, али и упознавање наставног особља са начинима реаговања те значајем стручне помоћи и савјетовања да би било спријечено понављање насиља.
Предавања о вршњачком насиљу одржана су и у Власеници, гдје је истакнуто да је циљ полицијске кампање "Стоп вршњачком насиљу" унапређење превенције и подстицање отвореног разговора са дјецом и младима да би сви евентуални случајеви и проблеми били пријављени на вријеме.
* Броја евидентираних случајева вршњачког насиља у Српској:
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.