Да ли је васкрсење Христа научно доказиво? Модел проф. Роквуда даје нови увид

Математички модел који је развио професор филозофије Нејтан Роквуд са Универзитета Бригам Јанг указује на то да су рани сљедбеници Исуса Христа могли искрено да вјерују у своја свједочења о његовом васкрсењу, на основу чињенице да су годинама остајали при својим тврдњама, без познатих признања да су их измислили.

Роквуд је у истраживању примијенио математички модел којим је процјењивао вјероватноћу да би неко од свједока признао да је њихова прича била измишљена, преноси ГБ Њуз.

Модел је полазио од претпоставке да сваки појединачни свједок има један посто годишње шансе да открије да је свједочење било лажно, што значи да, уколико је прича о васкрсењу била намјерно измишљена, постојала је велика вјероватноћа да би неко од свједока с временом признао превару.

Према његовим прорачунима, група од 16 свједока имала би 95 посто вјероватноће да се у року од 28 година појави признање о измишљању приче, док би за групу од 23 свједока тај период износио 17 година.

Колико је свједока било и шта Библија каже?

Истраживање се заснива на библијским текстовима који помињу мању групу свједока од 16 особа, укључујући 11 апостола, апостола Павла, Исусовог брата Јакова и три жене повезане са извјештајима о празном гробу.

Проширена група од 23 особе обухватила је и друге личности поменуте у хришћанским списима, као и процјене смртности становништва у античком периоду.

Аутор сматра да дуготрајно истрајавање свједока у њиховим тврдњама представља аргумент у прилог њиховој искрености и доводи у питање објашњења заснована на намјерној обмани.

Од теорија завјере до васкрсења: Метод који раскринкава тајне

Роквуд је преузео математички метод физичара Дејвида Роберта Грајмса који служи за израчунавање вјероватноће опстанка великих теорија завјере, попут лажирања слијетања на Мјесец. Аутор тај метод прилагођава мањим групама које пријављују чудесне догађаје.

Модел је тестиран на два случаја - први је хипотетички примјер филозофа Дејвида Хјума о лажној вијести да је енглеска краљица умрла и васкрсла.

Други случај су новозавјетна свједочанства о васкрсењу Исуса.

Завјера ученика: Да ли је Исусово тијело украдено?

Рад директно анализира тврдњу из Јеванђеља по Матеју да су ученици украли Исусово тијело и измислили причу. Модел показује да је таква завјера математички неодржива због великог броја учесника и деценија ћутања.

Аутор је нагласио да број свједока није утврђен независним историјским изворима, већ је изведен из тумачења библијских текстова.

Посебно је размотрио и Павлово помињање више од 500 људи који су, према хришћанском предању, видио васкрслог Исуса, уз напомену да је историјска утемељеност тог догађаја предмет расправа.

Роквуд сматра да дуготрајно очување свједочења представља аргумент против тезе о свјесној превари. Такође је указао на библијске описе сусрета са Исусом који укључују разговоре и заједничке оброке, оцјењујући да они отежавају објашњење тих свједочења као обичне перцептивне грешке.

Шта модел не може доказати? Границе математичког истраживања

Ипак, у тексту се наглашава да модел зависи од полазних претпоставки и да сам по себи не доказује да се васкрсење догодило, нити може независно да потврди да су описана искуства свједока била стварна.

Модел, како се наводи, не искључује ни друга могућа објашњења, попут погрешног сјећања, религијских искустава, развоја усменог предања и каснијег обликовања прича.

Роквуд је закључио да анализа представља важан корак у разматрању вјеродостојности свједочења првих хришћана, али не и једини аргумент у тој расправи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.