-Српски филм- подигао прашину прије премијере

БЕОГРAД - "Српски филм" редитеља Срђана Спасојевића и сценаристе Aлександра Радивојевића, иако још није завршен, добио је статус једног од најконтроверзнијих филмова домаће производње.

Томе је умногоме допринио трејлер, који је, због експлицитних сцена секса и насиља, "скинут" са You Tube-а.

- Тај снимак је нека мала демонстрација материјала који смо направили. Овај филм је мелодрама, која има екстремне сцене. Кроз метафоре смо желели да прикажемо пропаст нашег друштва, а то некада представља проблем, јер људе овде не желе да размишљају кроз метафоре. На стварање овог филма утицала су многа остварења, али дефинитивно не личи ни на један филм и биће потпуно нешто ново - рекао је сценариста Aлександар Радивојевић.

Редитељ Срђан Спасојевић одбио је да коментарише негативне реакције које је филм изазвао прије него што се и појавио у биоскопима. 

У филму, у којем играју Срђан Жика Тодоровић, Сергеј Трифуновић, Катарина Жутић, Лена Богдановић, главни лик, порно глумац Милош, жели да промијени каријеру и види прилику за то када му тајанствени редитељ понуди велики хонорар за његову посљедњу порно улогу. Милош прихвата посао, али убрзо схвата да се нашао у снаф порно филму.

Ово је други српски филм у овој години - поред остварења "Живот и смрт порно банде" - који тематизује мотив снафа (енг. snuff). Ријеч је о снимцима у којима се жртва усред сексуалног чина убија пред камерама.

Глумица Јелена Гавриловић у "Српском филму" тумачи лик Милошеве супруге Марије.

- Марија је потпуно различита од Нине коју сам играла у филму "На лепом плавом Дунаву". Било ми је тешко да замислим неке ствари и да их у себи оправдам, али Срђан Спасојевић и Aлександар Радивојевић су се трудили да нам олакшају и разјасне све недоумице. Сигурна сам да нико са пројекције "Српског филма" неће изаћи равнодушан, па макар и не сачекао крај - рекла је Јелена Гавриловић.

У некрофилном времену опсједнутом "гробовима предака", додао је Огњановић, током ратних 1990-их, ненормалност је постала сасвим нормална, а заклана тијела и рашчеречени лешеви могли су се сваке вечери видјети у ударном термину, у злогласним "Дневниковим додацима".

- Били су то својеврсни политички снаф филмови, у којима је дигнитет жртава био секундаран пред ратнохушкачким мотивима господара медија. Завршетком ратова није окончана балканска порнографија смрти, већ је наставила да живи кроз сензационалистичку свакодневицу данашњих медија којима доминирају секс и смрт: напумпане и разголићене "звезде" и крвава тела жртава разних обрачуна - нагласио је Огњановић.  

Он је истакао да је наилазећа генерација млађих аутора, која је расла уз жанровски филм, али у средини далекој од Aмерике и била изложена подсвјесном дејству "Дневникових додатака", дошла у прилику да прозбори о себи и свом окружењу.

Страва коју овај филм наговјештава, наглашава Огњановић, није пука жанровска конфекција, већ аутентична емоција побуђена немирењем младих људи са нездравом средином у којој живе.

- Талас српских хорор филмова који наилази плод је, поред осталог, и пркоса против једне безубе кинематографије коју су њихове старије колеге успеле да претворе у учмалу мочвару која на светској мапи одавно не значи ништа. Можда ће њихови хорор филмови, овако у низу, један за другим, имати дејство шок-третмана? У сваком случају, биће их тешко игнорисати - закључио је Огњановић.

Огледало стварности

Иронично огољавајући себе, Спасојевић се на мета-филмски начин пита о смислу бављења својом професијом, сада и овдје.

- Филмска камера за њега је својеврсно огледало и покушај преиспитивања, а квазидокументаризам као опција сведочи о покушају не само да се документује, већ и преиспита процес документовања стварности - истакао је Огњановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.