Зое Кида за “Глас Српске”: Не кријем животне емоције у пјесмама VIDEO

Бранислав Предојевић
Зое Кида за “Глас Српске”: Не кријем животне емоције у пјесмама VIDEO

Занимљиво је куда нас стваралачки процес вози! Када кренем да радим на песми, препуштам се инспирацији, без много планирања. Овога пута вратила ме је у осамдесете, тако да је овај излет у синт поп нумером “Воли ме” био случајан.

Рекла је ово за “Глас Српске” музичарка Ана Радоњић, познатија под умјетничким именом Зое Кида, објашњавајући зашто је звук њеног новог соло сингла “Воли ме” умјесто истраживања соул, Р'н'Б и фанк традиције, у којем је пливала у претходним соло радовима попут нумера “Бејби”, “Жена дете” и “Сунце”, сада дотакао воде синт попа.

Једна од пјевачица и ауторки култног бенда “Земља Грува” каже да је сингл случајност, али да она као аутор јако воли експерименте са новим изразом.

- Драго ми је да имам песму која добро комуницира и са млађом публиком, која поново открива ову феноменалну музичку декаду, а и старијом публиком која се музички обликовала у овим годинама - рекла је Кида.

ГЛАС: Колико је соло каријера посљедица Ваше кантауторске жеље да тестирате сопствене ауторске и пјевачке могућности, без одређене сигурности и заклона бенда, у којем, са друге стране, сваки умјетнички рад значи одређени креативни компромис са осталим члановима?

КИДА: То је дефинитивно потреба да изразим сву своју креативност, инспирацију, да стојим иза сваке речи и будем сто одсто оно што јесам. То је ослобађајући осећај, а истовремено ново искуство. Свака соло каријера носи пуно изазова, преломних тренутака, одговорности, али и бескомпромисну слободу да радиш оно шта волиш.

ГЛАС: У свим нумерама које носе Ваш ауторски печат, од “Вуцибатине”, “Судопере” или “Шећеру” до “Бејби” и “Воли ме”, постоји једна наглашена аутобиографска нота, гдје сте се ухватили у коштац са неким личним осјећањима, која људи не желе често да подијеле ни са психијатром, а камоли са јавношћу. Има ли умјетник право да сакрије своје емоције, жеље и страхове или мора бити сурови романтик?

КИДА: Уметник може да покуша да сакрије осећања, али онда ризикује да изгуби “оно нешто” неухватљиво, вибрирајуће, што песму чини уметничким делом. Мислим да аутори који преносе елементе свог живота успевају брзе да дођу до срца других људи зато што искуство проживљених тренутака пише најдирљивије поруке.

ГЛАС: У плану је прво ЕП “Жена дете”, а потом и први соло албум. У којем смјеру се крећете ауторски на ова два носача звука и ко је све укључен у стварање тих пројеката?

КИДА: Демо песме које сам писала за време короне и карантина су кренуле да живе на социјалним мрежама и скупљају фанове. Једна по једна добила је свој финални облик и завршни микс и све ће се наћи на ЕП издању “Жена дете”, које ћу објавити у децембру или јануару. Аранжмане на две потписује Лазар Арсовић, а на осталих четири Иван Бамби Мирковић, док музику и текст потписујем ја. Соло албум најавила сам поменутим синглом “Воли ме”, на њему ће бити девет или 10 песама, врло жанровски шарених, а аранжмане потписује махом Андрија Гавриловић, уз Ивана Мирковића.

ГЛАС: Од првих дана бенда “Mistake Mistake”, уз музичко-кантауторску линију, Вашу музику помно прати пажљиво стилизовани визуелни аспект дјеловања. Колико је важно да звук прати адекватна слика?

КИДА: Одрасла сам гледајући звезде осамдесетих, дивећи се њиховој оригиналности, храбрости да буду другачији, смели и провокативни, а истовремено музички беспрекорни. То је фул пакет који је мој рол модел и коме стремим. Сцена захтева интригантност, имиџ који адекватно прати звук и то су неодвојиви елементи. Уз то, то је поље бескрајне инспирације за мене, због тога увек изгледам другачије, јер мени је то посебна врста игре.

ГЛАС: Дуго сте на сцени, прешли сте тежак пут од клубова до фестивала, иза Вас је неколико запажених албума у дискографији, Вашим ријечима, “године газите”... Из ове перспективе и са стеченим искуством, како Вам дјелује домаћа сцена и да ли има простора за квалитетну ауторску музику у владавини неукуса и банализације умјетности?

КИДА: Мислим да талентованих људи има без даљег, међутим, тренд је споран. Са тим се можда не би сложила млађа публика, али ја тешко међу том музиком проналазим ауторство и квалитет. Свакако има бисера који гурају своју причу и за које ће се тек чути! Да бисмо научили да читамо, треба прво да научимо слова. Оно што младим ауторима фали јесте да слушају музику, истражују, копају да би од тог акумулираног садржаја створили свој оригиналан печат. Као клинови, један другог избијају, не сећам се песме, ево је данас нова… Зато се и враћамо осамдесетим, зато што су биле револуционарне, али имале песме које се и данас слушају.

ГЛАС: Колико данас стижете, уз све ауторске и приватне обавезе, да слушате музику и шта Вас покреће као слушаоца, посебно у свјетлу да се не уклапа у музички просјек и трендовске хитове?

КИДА: Слушам музику нон-стоп, трудим се да проналазим нове занимљиве ауторе, а увек ме покреће емоција, нови звук, оригиналност, храброст. Слушам и дечје листе и морам да похвалим загребачки дечји канал “Јухуху” који ради феноменалну паметну музику за децу. Деца треба да слушају квалитет од почетка и ту нема компромиса. Морамо их заливати добром садржајима, то је страшно важно. Планирам и дечји албум следеће године, то се крчка већ неко време. Деца су украс света и морамо им дати светли пример. То сматрам својом мисијом.

Личности

ГЛАС: Колико је тешко ускладити Ану Радоњић и Зое Киду, двије личности једне особе, која дјелује на много креативних поља?

КИДА: Сада су се ове женске интегрисале пошто више нема подвојених живота (смијех). Ради се 24/7 пуном паром, интензивно, али за то смо се бориле!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана