Опроштај од Ђорђа Марјановића: Био је човек за сва времена

Танјуг
Foto: Танјуг

Комеморација поводом смрти једног од најпопуларнијих српских и југословенских пјевача забавне музике Ђорђа Марјановића (1931-2021) данас је одржана у Свечаној сали Скупштине града пред најужом породицом и многим пријатељима и колегама.

Велики умјетник је преминуо 15. маја у 89. години од посљедица корона вируса.

Антологијска песма "Звиждук у осам" славног музичара била је увертира за одавање посљедње поште пјевачу који је био најпопуларнији током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година 20. вијека у СФР Југославији и тадашњем Совјетском Савезу.

Чувени пијаниста професор Никола Рацков, пријатељ преминулог умјетника, присјетио се дружења са својим колегом у његовом родном граду Кучеву.

"Волео је стално да се изнова доказује. Тако је одлазио у Русију, тадашњи Совјетски савез, и тамо је остајао месецима на гостовањима где је очарао публику, јер им је пружио сасвим нов начин извођења", објаснио је проф. Рацков.

"Марјановић је од естраде направио музичко позориште. Он није певао текст, већ га је тумачио и увек је био испред свог времена", нагласио је.

Навео је и да су традиционални концерти у тадашњем Дому синдиката (сада Комбанк Дворана) били празник за све, догађај за памћење.

Рацковић је рекао и да је срећан што је за живота популарни пјевач добио двије монографије.

"Израстао је у правог гиганта, родоначелника у сценском приказу поп и рок музике. Анђели на небу су га дочекали да појачају свој хор", опростио се Рацков од свог пријатеља и додао стих његове чувене пјесме: "Никад није касно да се љуби страсно".

Истакнути музичар, композитор и водитељ Миња Субота рекао је да је Ђорђе Марјановић својим снажним емоцијама у пјесмама и на сцени обиљежио једно вријеме којег више нема.

"Солистички концерти мог пријатеља су били антологија популарне музике. То време далеко иза нас Марјановић је красио својом креативношћу и непролазном уметношчу", изјавио је Субота, аутор култне емисије "Музички тобоган".

Присјетио се и дружења са својим преминулим пријатељем на многим путовањима, као и на позорници, гдје је увијек доказивао колико је ријетко поштен човјек.

"Увек је отварао нове путеве и стазе. Био је невероватно радознао човек, све га је занимало да ново испроба. Сваки пут је излазио расположен на свој концерт", евоцирао је успомене Субота и описивао како су изгледали ти наступи: "Само му се чује глас на почетку, а њега нигде нема. Одједном се појави из мрака и пролази између редова код своје публике. То је било чудесно".

Рекао је и да је неопходно да млади данас изучавају то вријеме и његову каријеру, јер не могу да закорачају у будућност, ако се мало не врате у прошлост.

"Ђорђе Марјановић је живео за сцену и музику", закључио је Миња Субота.

Вокална солисткиња Нада Павловић је с много туге причала о свом пријатељу, за којег је рекла да је он сам био историја и читава епоха, "као што су Битлси били популарни у Енглеској и целом свету, јер су донели један нови стил, тако је и Марјановић на исти начин донео оригиналност у Југославију".

Умјетница се присјетила како је Марјановић, иако отежаног говора због можданог удара, увИЈек волИо да запЈева барем три пЈесме када је долазио као гост на наступе у Аустралију, у њеној организацији.

"Био је човек не само испред свог времена, већ човек за сва времена", опростила се Нада Павловић.

Џез музичар Јован Маљоковић је нагласио да је Марјановић био пјевач искрених емоција, што је остала реткост и дан данас.

"Обожавао је своју публику и она је апсолутно обожавала њега. Изгледало је то овако: он само рашири руке и кратко каже 'Мили моји', а људи у сали одмах крену да плачу. То је било невиђено", дочарао је Маљоковић френетичну атмосферу на тим култним концертима.

Џез умЈетник се присјетио да је Марјановић имао такву енергију да је одржавао по три концерта дневно и у пуној снази остајао по 15 дана заредом у Русији на турнеји.

"Био је пун живота, љубави и оптимизма, а музику је обожавао", опростио се Маљоковић у своје и у име Удружења музичара забавне, рок и џез музике Србије.

Син Марко Марјановић је са тугом признао да је све вријеме током говора колега очекивао да ће његов отац изненада да се појави иза завјесе, да клекне и поново запјева пред свима.

"Сигуран сам да радујеш неку нову публику тамо где си сада отпутовао", опростио се син Марко од свог славног оца.

Представници Руске амбасаде и Руског дома у Београду сложили су се да је Марјановић био велики пријатељ Русије, која га веома воли и памти свих ових деценија.

Навели су да он остаје заувијек у срцима народа Русије као умјетник изузетног шарма и људских квалитета, који је оставио велике хитове за собом и вредну музичку баштину.

Олга Марковић, преводилац и члан познатог руског клуба обожавалаца "Ђокиста" (у Москви основан 1967) је истакла како је славни пјевач увијек имао времена да се дружи са припадницима тог колектива прије и послије својих наступа.

"Научио си нас да волимо и да будемо добри људи", закључила је Марковић, а посљедњи опроштај је био у виду чувене пјесме "Хвала вам, пријатељи" са којом је пјевач завршавао своје легендарне концерте.

Након комеморације,Ђорђе Марјановић, по многима највећа звијезда југословенске и српске забавне музике, сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана