Милан Главашки, фронтмен и гитариста бенда “Ребел стар”, за “Глас”: Сваки албум уникатна прича VIDEO

Нама остаје да одредимо шта и како ћемо снимати. Немамо “испробани” рецепт и свака плоча креће од нуле.

Рекао је ово за “Глас Српске” фронтмен и гитариста култног бенда “Ребел стар” Милан Главашки, објашњавајући колико је претходни албум “Почетак и крај”, снимљен са новом поставом групе и који је јако лијепо прошао код критике и публике, одредио судбину бенда. Главашки, који је у домаћој музици оставио значајан траг радећи са бендовима “Ева Браун” и “Попсајкл”, каже да је нови албум “Седмо небо” снимљен са већ уходаном поставом групе и да се то на много начина осјетило у његовом звуку.

 - Огромна је разлика у приступу на последње две плоче. За “Почетак и крај” сам направио комплетне демо-снимке са бубњем, басом, гитарама, клавијатурама и то доставио бенду који је имао неколико проба да то увежба. За “Седмо небо” смо се договорили да бенду пошаљем скице, а да песме аранжерски и продукцијски разрадимо у нашем простору за вежбу. То смо радили око три месеца уз минималну директиву. Свако је радио на пробама и код куће на својим аранжманима и на крају смо пред снимање свирали цео албум онако како је снимљен - рекао је кантаутор.

ГЛАС: Звук је компактнији и бучнији, прилично блузерски у односу на претходника, али и текстови су директни и оштрији него што смо навикли од Вас као аутора. Да ли Вас је сазријевање или нешто додатно уозбиљило у претходном периоду?

ГЛАВАШКИ: Процес снимања који сам описао у претходном одговору допринео је да звук буде жешћи, енергија бенда је максимизирана. Што се тема тиче овај албум је мање интровертан и апстрактан него претходни, из простог разлога што имамо своје мишљење и ставове и желимо да их кажемо. Ја типично пишем текстове који ликове стављају у имагинарне ситуације, које се, бар мени, нису десиле. Овај пут је другачије, ово су ствари које се дешавају свима нама, али су појачане на 11, скале од 1 до 10.

ГЛАС: Пјевате “Гужване траке у касетама, останимо ту до краја албума”, не одустајете од назовимо је “албумске тактике”, тј. музике као заокруженог издања, иако живимо у својеврсној ери оживљавања синглова, као брзог начина дистрибуције музике са све мање стрпљења за дуже форме?

ГЛАВАШКИ: Не одустајем ни ја, нити мој бенд и не подлежемо трендовима. Имамо сада појаву да бендови избаце сингл за синглом и скрпе албум, али и оне са пар редовних албума у години, све је дозвољено. Нама је албум формат који лепо заокружује један период, један значајан заједнички напор бенда и посвећено време у студију да се уради као целина. Када тако радиш добијеш уникатан звук који нећеш никада поновити. Пустите ми албум на слепо слушање и рећи ћу вам да ли је рађен одједном или као мозаик синглова. Све има смисла, питање је какав те рад мотивише. Што се тиче презасићења музиком и колико људи имају стрпљења - верујем да ће они успорити и поново почети да уживају у дужим форматима. Можда не док ми живимо и свирамо, али ће неке генерације некада изабрати здравији приступ конзумирању уметности.

ГЛАС: Кажете у једној од пјесама да “добра нема кад нема зла”, асоцијације на наслове са ријечима попут: мјесец, смог, сузе, поноћ... су прилично мрачне, нажалост, зла ових дана имамо на претек, јесте ли оптимиста када је ријеч о доласку доброг?

ГЛАВАШКИ: Јесам оптимиста и увек сам био, али ако не препознамо тамну страну, проблеме и њене узроке, остајемо парализовани, а тако се ништа неће променити.

ГЛАС: У нумери “Метар пепела” текст и вокали су дјело Звонке Обајдин, музика Данијела Родика, док су аранжмани Ваши. Морамо признати да ова женска перспектива има занимљиву драж из угла слушаоца и да ли је ово први пут да неко осим Вас пише текст за “Ребел стар”?

ГЛАВАШКИ: Звонка и Данијел су баш допринели ауторски и аранжерски и оставили велики печат на плочи. Такође Еки и Горан, не само својим доприносом на бубњевима, удараљкама и басу него и како њих двојица дишу као ритам секција. Ово је први текст од свих песама “Ребел стара” који нисам написао. Чак сам и обраде препевавао, заправо писао потпуно нове текстове. Имамо и песму “Ентропија”, где је Данијел написао пар стихова на шпанском из којих сам израдио текст на српском. На крају тај Звонкин сензибилитет усред албума или концерта дође као неки поветарац док се бенд спрема да развали остатак албума.

ГЛАС: Одсвирали сте прве промоције албума, како су Вам нове пјесме дјеловале у контакту са публиком, доста је другачија атмосфера него у студијском окружењу кад имате размјену емоција са слушаоцима?

ГЛАВАШКИ: Јако је лепа реакција, свирамо готово цео нови албум на концертима и направили смо одличну сет листу. Публика пева нове песме, енергија је већ ту, иако је албум изашао недавно. Мислим да ће још луђе бити на пролећној турнеји. Снимамо сваки концерт по каналима и већ имамо материјала за један “лајв” бутлег, о чему ћемо ускоро.

Екипа

ГЛАС: Албум има јако занимљив и лијеп омот са асоцијацијом на чувене карте “мађарице”. Андреј Долинка је заслужан за њега, али зашто баш такво ретро паковање?

ГЛАВАШКИ: Омот је радио Андреј Долинка, доцент на Факултету за дизајн у Београду и радио је све наше омоте, осим другог албума. Сваки омот има скривене поруке, овај ми је визуелно најраскошнији. Андреј нам је као шести члан бенда, Жељко Маркуш наш продуцент је седми, а Дуле Баук, тонац, је осми (смијех). Све то уз Ивана Лочаревића, издавача са “Поп депресије” и Стипета Мађора из “Маст продукције” . То је наша екипа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.