Станислав Винавер умро прије 65 година: Прошао голготу, освојио књижевност и културу
БАЊАЛУКА - Не смијемо заборавити да је Станислав Винавер био један од оних 1.300 каплара чувеног ђачког батаљона српске војске који је током Првог свјетског рата прешао албанску голготу.
Казао је ово професор Филолошког факултета Душко Певуља поводом 65. година од смрти књижевника Станислава Винавера.
Певуља је нагласио да не треба заборавити да је велики стваралац био посвећен дипломатском послу између два свјетска рата што је био обичај у политици Краљевине Југославије.
- Његов живот се одигравао у бурним историјским дешавањима. Био је необична и занимљива фигура српске књижевности и културе, један од оних њених, како је говорио Рајко Петров Ного извањаца, односно стваралаца који нису по етничком поријеклу Срби, али који је на магистралан начин освојио нашу културну и књижевну сцену - рекао је за “Глас Српске” Певуља.
Истакао је да је Винавер био интересантна фигура и због разноврсног стваралачког опуса јер је био пјесник, есејиста, путописац, антологичар, те аутор манифеста српског експресионизма.
- Он је као читава генерација међуратних стваралаца с почетка имао крајње критичан однос према одређеним дијеловима српске традиције а онда је временом, попут Црњанског, гурајући од себе један дио те традиције ипак успоставио чврсте везе са главним током српске културе - објаснио је Певуља и додао да су захваљујући Гојку Тешићу објављена Винаверова сабрана дјела.
Нагласио је да књига путописа Станислава Винавера која носи назив “Европа у врењу” показује познавање европске културе и традиције али да доноси снажан интимни доживљај виђеног и доживљеног.
- Винавер је много истраживао српски језик и његове изражајне могућности, отуда и његов манифест и експериментисање у поезији. Он је ту бескрајно занимљив, то је особина генерације којој је припадао а која је била заокупљена језиком и одступањем од канона, иако су се на крају сви вратили традицији - навео је Певуља.
Објаснио је да у том смислу треба издвојити Винаверову монументалну књигу, обимну студију “Заноси и пркоси Лазе Костића”.
- У те двије ријечи стаје читава духовна биографија Лазе Костића. Није случајно што се Винавер заинтересовао за судбину и дјело славног пјесника. Лаза Костић је био потцијењен између два свјетска рата, није га прихватила генерација српских књижевних критичара, па је Винаверово интересовање за њега и тиме мотивисано - казао је Певуља.
Образложио је да је Винавер подигао монументални споменик Лази Костићу показујући га као великог европског ствараоца, занесењака и пркосника.
- У овој Винаверовој студији има доста драгоцијених детаља из биографије Лазе Костића који нису општепознати, а које Винавер преплиће са анализом и тумачењем дјела. Тиме је дао модел како би требало писати о великим пјесницима - указао је Певуља и додао да је Винавер био костићевац по односу према језику, традицији, ерудицији, познавању европских језика, преводилачком опусу који је оставио, али и новинарским послом који је обављао као и аутор славне пјесме “Санта Мариа Делла Салуте”.
Закључио је да је Винавер био безмјерно талентован, те да је живио у вријеме када су људи посвајали нашу књижевност и културу и кад су се комотно осјећали у њеним оквирима, док се данас сви ограђују и бјеже од ње.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
