Ко је Дубравка Угрешић, Хрватица којој је измакла Нобелова награда
Данас је додељена Нобелова награда за књижевност, која је ове године припала танзанијском писцу Абдулразаку Гурни. У ужем избору за ову престижну награду нашла се и Дубравка Угрешић из Хрватске.
Конкуренција је, као и сваке године, била изузетно јака – један од потенцијалних лауреата био је и Харуки Мураками.
Дубравка Угрешић је завршила компаративну и руску књижевност на Филозофском факултету у Загребу. Двадесетак година радила је у Институту за науку о књижевности при Филозофском факултету у Загребу. Почетком деведесетих пише есеје против национализма, рата и етничке мржње (касније сакупљене у збирци Култура лажи), због чега је хрватски медији и хрватска јавност проглашавају "издајницом", "народним непријатељем" и "вештицом".
Потом 1993. Дубравка Угрешић напушта Хрватску и отада живи у иностранству (најчешће се задржава у Холандији), где пише, предаје на америчким и европским универзитетима и сарађује у европским новинама и часописима.
Можда је најпознатија по кратком роману "Штефица Цвек у раљама живота", с поднасловом Патцхwорк роман, у којем се постмодернистички, иронично и духовито игра тривијалном литературом (љубавни роман) градећи текст као кројни арак с насловима који следе све кројачке термине, те графички и садржајно ушивајући цитате, писма, савете. Штефица је, након установљене популарности, 1984. успешно пребачена и на филм (У раљама живота, Рајка Грлића).
Стално преиспитивање природе писања и књижевности, супротстављање популарне културе високој литератури, те касније проблематизовање егзила и питања идентитета, најчешћа су обележја њених романа.
У коауторству с Александром Флакером уређивала је Појмовник руске авангарде, дело у десет књига. Такође се бавила преводима с руског језика (Данил Хармс, Борис Пилњак), те писала сценарије за филм и телевизију (У раљама живота, За срећу је потребно троје). Књиге Дубравке Угрешић преведене су на готово све европске језике и награђиване међународним наградама.
Да је освојила Нобела за књижевност, Дубравка Угрешић би била трећа особа хрватског порекла којој је то пошло за руком. Први је био хрватско-швајцарски научник Леополд Ружишка, који је 1939. године поделио Нобелову награду за хемију са немачким биохемичарем Адолфом Бутенатном. Након 36 година, Нобела за хемију добио је Владимир Прелог, хрватско-швајцарски хемичар, рођен у Сарајеву. Прелог је тада престижну награду поделио са лауреатом Џоном Корнфортом, аустралијско-британског поријекла.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
