Наташа Кулашинац за "Глас": Захваљујући Сајму, књига је изашла међу људе

Овогодишњи, шести Сајам књига показао је да је ова манифестација израсла у препознатљив културни догађај Источног Новог Сарајева и шире регије. Посебно нас радује што смо ове године окупили 15 издавача из Републике Српске и Србије, што је значајан искорак у односу на претходне године

Рекла је ово за Глас Српске", Наташа Кулашинац" Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево  поводом Сајма књига у Источном Сарајеву који је одржан проткле седмице.

Вриједност Сајма није само у броју излагача и наслова, већ прије свега у томе што на једном мјесту спаја књигу, читаоца, аутора и издавача.Књига је тако изашла из библиотечких и књижарских простора на трг, међу људе, и постала дио свакодневног живота заједнице. Посебно је важно што је Сајам задржао породични и отворени карактер, па су у њему могли да пронађу нешто за себе и најмлађи читаоци и љубитељи савремене књижевности, али и они који трагају за стручном, историјском или другом литературом.

ГЛАС: И Матична библиотека је на Сајму представила и нека своја издања. О којим дјелима је ријеч?

КУЛАШИНАЦ: Матична библиотека је и ове године искористила прилику да представи дио свог богатог издавачког програма. Посебно бих издвојила издања која су уједно била и дио званичног програма Сајма: Књигу „Девето кољено" Маријане Петронић, као и „Лутке се не чувају у излогу“ Саше Кнежевића. Поред тога,на штанду Матичне библиотеке представљена су  издања других аутора и тема које су дио наше  издавачке дјелатности.  За нас је веома важно да наша издања не остану само у библиотечком фонду, већ да пронађу пут до читалаца и да се о њима разговара.

ГЛАС: Током Сајма су промовисана и одређена књижевна дјела. Колико је публика заинтересована за нова дјела која су промовисана и за књигу иначе?

КУЛАШИНАЦ: Интересовање публике било је веома добро и мислим да је овогодишњи Сајам још једном показао да се књига не може прогласити неважном у времену савремених технологија. Напротив, људи и даље желе да дођу, виде књигу, чују аутора и разговарају о ономе што су прочитали или тек планирају да прочитају. Посебно је драгоцјено што су посјетиоци показали интересовање и за ауторе и наслове који им можда нису били познати прије Сајма. Програм је био разноврстан, од актуелних добитника значајних књижевних награда, завичајних аутора до неких нових младих аутора и којима ће тек чути. То говори да читалачка публика постоји, али да јој треба понудити добар садржај и створити прилику за непосредан сусрет са књигом. Напредак се види и у све богатијем пратећем програму, који је ове године обухватио књижевне сусрете, разговоре са ауторима, промоције и сценске садржаје. Мислим да је највећи успјех управо то што Сајам више није само продајно-излагачки простор, већ мјесто сусрета и размјене идеја. Када једна манифестација из године у годину расте по броју учесника, програму и интересовању публике, онда можемо рећи да је створила своју публику и да има добру перспективу за даљи развој.

ГЛАС: Уз промоције публика је могла да погледа и монодраме. Колико су извођења монодрама приближила публици књигу?

КУЛАШИНАЦ: Позориште, а у нашем сличају конкретно монодраме,  је одличан начин да се књижевни текст и његова идеја приближе публици на један другачији начин. Ове године имали смо прилику да видимо монодраме "Одбрана Сократова и смрт", у извођењу Милоша Милићевића, и "Слушај како говорим, Сава Мркаљ", у извођењу Дејана Стојаковића. За публику која можда не би посегнула за одређеним историјским или књижевним текстом, позоришна интерпретација може бити први корак ка читању. С друге стране, они који су већ упознати са одређеним дјелом добијају прилику да га сагледају из новог угла. Управо је то и један од циљева оваквог програма – да различите умјетности повежемо око књиге и да читање не представљамо као обавезу, већ као доживљај. Када публика након представе пожели да сазна више о личности, времену или дјелу које је гледала, онда можемо рећи да је монодрама урадила свој посао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.