Тејлор Шеридан - Посљедњи мачо тип у Холивуду

Пише Бранислав Предојевић
Тејлор Шеридан - Посљедњи мачо тип у Холивуду

Не морате бити претјерани познавалац модерне америчке кинематографије да уочите како се име сценаристе, режисера и глумца Тејлора Шеридана током посљедње деценије претворило у једно од најуочљивијих и најчешћих имена на филмским и телевизијским шпицама.

Прецизније речено, само током посљедњих 12 година он се потписао испод осам филмова и шест телевизијских серија, као сценариста или режисер.

И без обзира што он није претјерано склон медијском експонирању а свој посао у Холивуду правда ријечима да мора зарадити новац за одржавање властитог ранча “Четири шестице”, наслови серија попут “Јелоустоун, “Градоначелник Кингстауна”, “1883”, “1923”, Прави каубоји” и “Краљ Тулсе” те филмови “Сикарио”, “Пакао и висока вода”, “Вјетровита ријека”... довољно говоре за себе, како бројним наградама тако и огромним бројкама гледаности.

Све у свему, Шеридан тренутно има четири серије које се емитују, двије серије које се тренутно снимају и четири серије у развоју, плус један филм у претпродукцији, уз неколико мањих улога, чисто да одржи форму. Искрено говорећи, немогуће је дати његовим заслугама праву вриједност коју заслужују када њихов аутор ријетко даје интервјуе, заобилази већину цеховских догађаја и радије живи на поменутом ранчу у околини Форт Ворта у Тексасу, оставши скоро непознат за ширу јавност.

Дјечко из Тексаса

Сиромаштво, патња и тежак рад обликовали су и Шериданов живот и каријеру. Одрастао је на огромној фарми  у пустари централног Тексаса. Када су му се родитељи развели његова мајка је наслиједила ранч, али је изгубила имовину након што је узела низ катастрофалних кредита. Шеридан се уписао на државни колеџ, али био је ужасан студент и убрзо је живио у Остину, косио травњаке и фарбао куће да би га проналазач талената спазио у тржном центру и запитао се да ли је размишљао о каријери фото-модела или глумца. Изабрао је глуму, а долазећи на једну од аудиција одмах на почетку каријере, ударио је другог глумца у вилицу који је отишао с врећицом леда на лицу, док је Шеридан добио улогу.

Ударац је упућен након што је наводно други глумац континуирано прекидао Шеридана током кастинга за рекламу кухињских апарата. Шеридан је упозорио свог супарника да ће га, ако поново проговори преко њега, прекинути ударцем. Други тип је наставио да се убацује због чега је стварно добио ударац. То је наводно било смијешно продуценту рекламе па је понудио посао згодном ранчеру, што је био почетак неконвенционалног, успона током којег је жилави Тексашанин, који изгледа да је изашао из рекламе “Марлборо Мена”, постао једна од највећих ликова у америчкој индустрији забаве. Шеридан се преселио у Лос Анђелес, иако је мрзио холивудски гламур и лаж, па је отишао да живи међу Индијанце у кампу изван “ЛА”, близу града Ојаи. У међувремену, његова глумачка каријера полако је напредовала, с малим улогама у серијама “Вероника Марс” и “Вокер-тексашки ренџер”, што му уз супругу и малог сина није било довољно за живот, па је држао часове глуме а међу његовим ученицима биле су будуће звијезде Аријана Гранде и Џенифер Лоренс.

Ипак у тој фази каријере, његов први већи успјех стигао је у 38. години када је добио улогу замјеника шерифа Дејвида Хејла у култној серији “Синови анархије”. Ипак, напустио је шоу након што су продуценти одбили да му подигну плату изнад 150.000 долара, иако се заправо није радило толико о новцу, колико о његовом осјећају да је његов понос срозан тврдњом продуцената да његов рад не вриједи више од тога. Шеридан је дао отказ и одлучио да ће постати сценариста. Није знао ништа о писању сценарија и зато је прогутао скрипте за све своје омиљене ТВ серије и филмове, гдје је схватио да сви слиједе иста правила па је одлучио да понуди властита.

И у потпуности их је разбио с трилером “Сикарио” из 2015. године, чудним, мрачним филмом у којем глуми Емили Блунт заједно с Бенисиом дел Тором и Џошом Бролином, а брилијантно га је режирао још један холивудски аутсајдер, Канађанин Дени Виленев. “Сикарио” у својим раним сценама има сва обиљежја класичног трилера о рату против дроге смјештеног у крвави простор америчко-мексичке границе, али Шеридан убацује неколико епских карактера и чудних заокрета, који ће постати његов заштитни знак, па се гледалац до краја филма  мучи да разликује јунаке од негативаца. Његов сценарио био је номинован за “Оскара” 2016. године, али до тада је Шеридан већ продао сценарио за “Пакао или високу воду” за 500.000 долара. Његов трећи играни филм, “Вјетровита ријека” из 2017, са своје стране, ослањао се на његово животно искуство међу Индијанцима и разоткрио страну њиховог живота које већи дио грађана САД нису били свјесни.

Без обзира на пробој у Холивуду, права прилика за усамљеног сценаристу који не игра по правилима дошла је с понудом студија “Парамоунт” да напише неколико пројеката за њихов стриминг канал у развоју. Његов први приједлог се звао “Јелоустоун”. И остало је историја...

Повратак вестерна

Прича о Џону Датону, власнику највећег ранча у САД, без обзира што нико то није очекивао (осим можда Шеридана), укључујући и студио “Парамоунт”, већ с првом сезоном постаје хит, враћајући на велика врата вестерн на мале екране. “Јелоустоун” који тренутно емитује пету сезону пркоси свим законима модерне телевизијске драме, пошто у ери када се од критике хваљене серије као што су “Насљедници” и “Бијели лотус” боре да привуку публику, Шеридан то успијева без било чије подршке осим публике. Серија с Кевином Костнером у главној улози тврдоглавог патријарха највећег америчког ранча у Монтани била је хит од почетка, а публика је из сезоне у сезону само расла и расла. Привукао је преко 11 милиона гледалаца за финале четврте сезоне, а 15 милиона за премијеру пете сезоне, што је апсолутни рекорд на националном нивоу.

У међувремену је Шеридан написао приквел о доласку породице Датон на запад класичну вестерн серију “1883”, те брутални кримић “Градоначелник Кингстауна”, који су такође постали хитови на “Парамоунту”, успут припремајући још неколико серијала попут духовите мафијашке приче “Краљ Тулсе” са Силвестером Сталонеом и новог “Јелоустоун” спин-офа “1923” са Харисоном Фордом и Хелен Мирен.

Шериданова креативност, продуктивност и успјех одузимају дах не само у смислу броја публике коју привлачи, већ и зато што је то учинио без потребе да се ослања на критичаре, престижне награде у жанру или подршку друштвених мрежа. Док су његови филмски сценарији наишли на похвале уз оскаровске номинације, телевизијски критичари, који су писали оде “Насљедницима” (такође породична америчка прича с моћним патријархом на челу) углавном су игнорирали “Јелуостоун” или да буде горе оптуживали су аутора за промоцију конзервативних идеја.

Било то истина или не, у томе је вјероватно тајна његовог успјеха. Он не прави телевизију за критичаре или цеховске жирије. Његове емисије су за све остале, а испоставило се у Америци и остатку планете, да ти “остали” представљају много публике испред екрана. За разлику од либералне критике или “воук” јуришника, Шеридан се повезује с просјечним Американцима на готово висцералном нивоу, уз снажан ослонац на архетипске историјске слике.

Серија” Јелоустоун” се рецимо ослања на иконични статус Кевина Костнера као класичног америчког глумца, из тзв. школе глуме личности (Клинт Иствуд, Џон Вејн..), који тумачи Џона Датона, насилног поглавара моћног клана Датон у Монтани. Ипак “Јелоустоун” иде даље од мрачне породичне хронике, он се бави људима који раде за њих и људима који раде против њих у свом ДНК саставу, док истражује Шериданову омиљену тему пропадање великих америчких архетипова као што су каубоји, породица, слобода и дивљина у свијету који се брзо мијења. Сам аутор, ипак, децидно каже да “Јелоустоун” није стваран и да он није ничији глас осим сопственог погледа на писање.

- То није прави ранч. То је фикција. Већина ранчера не иде около и баца тијела по ничијим земљиштима и на жељезничким станицама. Мислим, најпознатији ранч у Америци није стваран. Је ли то био само мој хир? Само ствар типа “урбани каубоји”? Хтио сам да испричам причу о стварном ранчу, а не да је драматизујем - рекао је Шеридан. 

Тејлорова једина порука је била да је амерички сан увијек био брутална и крвава ствар и да су Сједињене Државе тај блистави дом слободних, изграђене на генерацијама патње и насиља. Он сам је крајње фасцинантна фигура која у себи крије бројне парадоксе. Сматрају га иконом мачо мушкараца али женски ликови у његовим сценаријима често су снажнији од својих мушкараца, иако не бјеже од своје женствености. Пише о континуираној маргинализацији Индијанаца, али је отворено критиковао идеју бијелих привилегија и демонизацију бијелих Американаца радничке класе, што је постало популарно посљедњих година. У његовим ријечима из ријетких датих интервјуа, осјећа се једнак презир према оба пола америчке политике, од републиканаца до демократа, а прије свега према федералној власти незаинтересованог за појединца, без обзира на боју коже.

- Ево двије најгоре ријечи спојене у посљедњих 10 година, привилегија бијелаца. Стварно? Помозите ми да увјерим човјека који губи свој ранч, који не може приуштити колеџ за своје дијете, који нема здравствену заштиту, нема појма шта је “Обамакер”, никад није видио канцеларију социјалног осигурања, његов једини концепт федералне владе јесу порези. Како да увјерим тог типа да је привилегован? Нећу то учинити - рекао је Шеридан у интервју за “Есквајер”. 

Прави ранчер

Искрено речено, “Јелоустоун” и сав пратећи арсенал серија о јачању граничарске приче о храбрим усамљеницима имао је на својој страни и околност времена, како политичке тако и друштвене. Дебитовала је 2018. године, усред Трампове предсједничке администрације која је покренула расправе о значењу америчког идентитета, док је пандемија короне заковала свијет у кућну изолацију и притисак система, што је било, мора се признати,  право вријеме за гледање приче о храбрим људима који својом снагом и вољом, крче пут у бољи живот не марећи превише за правила цивилизације. То је једноставно, срце вестерна, приче које се своде на сукобе воље и карактера и које су на крају крајева оживјеле популарност вестерна на малим екранима.

Све његове серије, чак и кад нису званично вестерн, супротстављају насиље и немилосрдност индивидуалца које дефинишу тај жанр са очаравајућом кинематографијом која одражава неукроћену привлачност Запада.

Можда би његова јединствена креативна перспектива о малом човјеку у ватри времена била патетична поза, да нема његовог живота на ранчу гдје се свакодневно бори са говедима, у паузама између писања два сценарија и његовог стварног животног пута из сиромаштва тексашке равнице до богатства Булевара сумрака. Ерик Нилсен, који је глумио у “1883” каже да Шериданово писање није фикција, већ његов живот

- То је његов живот. Начин живота на ранчу, његови коњи и његова породица су на првом мјесту изнад свега. Нема воајеризма или неаутентичности у његовом писању, он то заиста живи. Тејлор пише о свом свијету, свом животу, својим искуствима. Он то повлачи из своје реалности. Он мора да је отприлике једини шоунер у Холивуду који је прави каубој - рекао је Нилсен.

Наиме Шеридан, који је власник џиновског ранча “Четири шестице” у Тексасу, купио га је тако што је након смрти претходне власнице пристао да исплати цијену од 350 милиона долара, иако је у том тренутку имао, по властитим ријечима око 330 милиона долара мање. Док је скупљао средства, брзо је написао шест сценарија које је још дуговао “Парамоунту”, како би се могао фокусирати  на куповину и, на крају, вођење ранча. Ипак “Парамоунт” није намјеравао изгубити једног од својих најпрофитабилнијих креативаца, поготово не након што су успјешно изазвали интересе цијеле планете, па је Шеридан у комбинацији с “Парамоунтом” и другим инвеститорима успио постати већински власник ранча “Четири шестице”, због чега је морао продужити уговор и није успио побјећи у пензију.

Желио то или не, у догледној будућности овај хит сценариста мораће да подијели своје вријеме између бављења сточарством и писања, како би вратио дугове и показао да стварно јесте прави, а можда и посљедњи каубој и мачо тип у модерној Америци.

Глумци

Осим што нема проблема да пласира своје приче, како у Холивуду, тако и на стриминг мрежама, Шеридан је постао магнет за велика глумачка имена која знају да рад с њи­м дословно значи успјех.

Тејлор је током протекле деценије радио с Кевином Костнером, Томом Хенксом, Џефом Бриџисом, Анђелином Џоли, Емили Блант, Бенисиом дел Тором, Крисом Пајном, Семом Елиотом, Џеремијем Ренером, Силвестер Сталонеом и Тимом Мекгроом, само да поменемо неколико познатих имена која су глумила његове сценарије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана