Реформа за будућност

Данијела Бајић

Да ће свршени основици у Српској који одаберу, примјера ради, занимање армирач-бетонирац упоредо учити о армирању и бетонирању обрадовало је многе послодавце и улило им наду да ће у њихову компанију убудуће долазити радници са више вјештина, а не да они сваког понаособ обучавају, што им, како кажу, изискује додатно вријеме и новац.

На радост “очајних” послодаваца, поред смјера армирач-бетонирац, у наредној школској години у једно занимање биће спојени цвјећари, воћари и повртари, као и зубарски и стоматолошки техничар. Такође, у новој школској години умјесто занимања обућар уводи се модни обућар, као и нови смјер техничар моделар обуће, док ће техничар моторних возила и ваздухопловни техничар постати прошлост.

На проблем неквалификоване радне снаге послодавци у Српској годинама упозоравају, због чега је ова тема већ неко вријеме актуелна и свеобухватна реформа образовања пријеко потребна.

Шта ће она све донијети то ћемо тек видјети, јер су надлежни у овај процес тек ушли. За сада је усвојена листа са 106 занимања у 13 струка, на основу које су лани урађени стандарди за 54 занимања, док ће за преостала 52 бити урађени ове године.

Да би занимања, за које су већ урађени стандарди, била у примјени већ од наредне школске године, пред просвјетарима је велики посао.

Они у наредним данима за 54 занимања треба да иновирају наставне планове и програме, што, по њиховој причи, није нимало једноставно.

С намјером да што прије зауставе или бар смање школовање профила ученика који нису потребни тржишту рада, послодавци су направили анализу занимања, од промјена у техници и технологији до вјештина које ђаци треба да стичу.

Анализа је показала да у Српској тренутно нису потребни, између осталих, хемијски техничари, јер више не постоје фабрике попут “Инцела” и “Униса”, док домаће тржиште рада вапи за кадром у производњи, на примјер у металском сектору, пољопривреди и другим областима, све зависно од регије.

Међутим, образовање много више него било која друга област тражи да се гледа дугорочно, на период од најмање 20 година, због чега не треба да буде занемарено ни у једном моменту. Ако се данас не бавимо образовањем, посљедице ће се осјетити за деценију или двије. Улагање у образовање је инвестиција, а не потрошња, зато не треба штедјети ни вријеме ни новац.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана