Повратничке муке
Није тешко препознати гдје живе српски повратници у ФБиХ, јер то су у највећој мјери мјеста до којих корачате макадамским путевима. Осим оних забачених дијелова, гдје је све мање становништва, постоје и примјери као што је пут између Дрвара и Гламоча који користе само они који морају.
За поменути пут препоручљиво је да имате теренско возило, у супротном припремите се на честе поправке код мајстора. Међутим, добро би било да су те рупе једине муке људи који су се вратили на своја вјековна огњишта. Неки од њих, иако живе у Дрвару, сламку спаса пронашли су у Источном Дрвару општини која територијално припада Републици Српској, лакше остварују борачка и социјална права, али свакодневно путују.
Ипак, оно што је заједничко повратницима и у Тузли, Бихаћу, Мостару и у Чапљини јесте то да се махом вратила старија популација те да они млађи тешко могу до посла у јавним установама и предузећима, а такви примјери изражени су у промилима. Међутим, у највећој мјери Срби не траже ни то, баве се земљорадњом и сточарством, живе од свога рада, али траже само једно, да их нико не дира и да имају слободу.
Ипак, слобода је била нарушена само у посљедњој години на стотине примјера, а тешко се и присјетити свих испада. Повратничке муке најизраженије су на Озрену, гдје невољама нема краја, а још је свјеж догађај из села Тумаре, које припада општини Лукавац када је нестала старица Јованка Ђурић. У медијима се о овоме причало дан-два, ресорни министар Хуртић посјетио је овај крај, али о старици до сада ни трага ни гласа.
Зато гласа о вандализму и испадима не недостаје у Сарајеву, а све се интензивира око великих празника. Скрнављење гробаља, увреде и натписи па је из ових или сличних разлога главни град БиХ изгубио и епитет “мултиетничког” града. Ни Мостар се не може претјерано похвалити, иако то декларативно покушава, а напад на старицу на православни Божић најбољи је примјер, да не причамо о шарању ћириличких натписа те девастирању и пљачкању симбола града на Неретви, Саборне цркве. Ни Бишћани нису положили испит добродошлице комшијама - Србима, а мјесто страшног злочина, стратиште Гаравице безброј пута било је на мети вандала, а данас је тамо тек педесетак повратника. Ипак, да има и свијетлих примјера потврда је страдалничких, али васкрслих Пребиловаца гдје се вјерни народ сабира око светог храма и гдје се живот у правом смислу те ријечи вратио.
Напад на повратнике, било да су Срби, Хрвати или Бошњаци морају се осудити, уз то, ургентно је потребно поправити инфраструктуру, јер је срамота да двије општине у 21. вијеку повезује макадамски пут те да у многим селима и даље нема воде или расвјете.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
