Од нереалне до најреалније плате

Данијела Бајић
Од нереалне до најреалније плате

Двије ствари које треба да урадите су кључне ако желите да изађете као побједник у финишу неких преговора.

Прво, ставите све карте на сто. Друго, у захтјевима будите нереални и тражите пуно више од онога што у стварности можете да добијете.

Можда се синдикалним вођама као најбољи репер за преговоре намеће најновије регионално истраживање о мишљењу радника о томе колику плату заслужују.

Коцкице из опробаног рецепта се слажу јер се радна снага изјаснила поприлично нереално, а рачуница јој нарочито не кокетира са нашом привредом.

Без обзира на лијепе жеље и нарастајућу инфлацију, жеље да се у БиХ примања крећу од 1.500 до 1.900 марака у раскораку су са тренутном просјечном платом, и то за неколико стотина марака.

То не значи да се радници неће ухватити за сламку спаса и помоћу горе наведене технике покушати да заграбе “бар нешто”.

А ако се са максимумом сједне за преговарачки сто, нарочито у времену кад се ова тема поново закотрљала у јавности, све што се добије изнад тренутног сматраће се успјехом.

Поменуто истраживање није специфично само по томе што својим подацима може да послужи као оружје у игри кодног назива “пут од нереалне до најреалније плате” - интересантно је и то како инфлација и опадање куповне моћи становништва утиче на остале радничке захтјеве.

Мобинг и међуљудски односи очигледно више нису топ тема и стављени су по страни, тачније изгурани су на друго мјесто по приоритету, а због енормног поскупљења основних животних намирница, између осталог, исплата и мјесечна давања најважнија су ставка која интересује већину од 6.000 испитаника. Семинари, могућност учења, надоградње и напредовања још мање су у сфери њиховог интересовања.

С друге стране, од губитка посла најмање страхују становници Словеније, показало је то истраживање спроведено за вријеме трајања Регионалног сајма послова. Зато није ни чудно што многи становници БиХ хрле у Словенију, и даље “обећану земљу” за наше раднике.

Међутим, све то треба да оставимо по страни, суштина је, наравно, у промјени друштвеног система и стварању повољног амбијента за наше раднике да остану и да не иду преко гране трбухом за крухом.

Оно што је сигурно, пристојна плата и услови рада главни су покретачи у доношењу одлуке једног младог човјека да ли да оде или да остане.

Држава треба да створи амбијент у којем је немогуће да човјек дође у ситуацију да има овакав избор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Има наде
Има наде
Трачак наде
Трачак наде
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана