Нека и браћа

Дарко Грабовац
Нека и браћа

Прође “двадесетпетоновембарско” лудило у којем су се бошњачки политичари и новинари до бесвијести упињали да објасне како је ЗАВНОБиХ празник свих народа који живе у оба ентитет која чине државну заједницу БиХ.

Ходали су од гробља до гробља да би положили вијенце на споменик антифашистима, позивали се на тековине револуције, темеље тобоже државности, на ново братство и јединство које управо Муслиманима није одговарало у авнојевској Југославији. Они би данас да буду браћа са свима који живе у БиХ и позивају на суживот и толеранцију, али ако је икако могуће по њиховим правилима и по Исламској декларацији. И све то раде изврћући историју и факте, онако перфидно како то раде деценијама па и вијековима.

Дошао је лидер СДП-а Нермин Никшић да Бањалучанима објасни као су партизани побиједили четнике, само не рече колико је његових сународника било у антифашистичком покрету. Историчари помињу неке ситне постотке и бројку 16. Мало чудно! Он и његови “саборци” Елмедин Конаковић и Един Форто које је срдачно дочекао “брат” Војин Мијатовић дошли су у срце Републике Српске опет са погрешном тезом да је некоме забрањено да дође или хода по граду. Не, него је био забрањен њихов провокативни скуп којим су тамо гдје нико не слави 25. новембар хтјели да га обиљеже. Тиме би сигурно “убиједили” Србе да и они тај дан славе до лудила због БиХ коју узгред велики број грађана Републике Српске доживљава као нужно зло.

А колико су перфидни Нека, Дино, Форто и “брат” Војин  свједочи и чињеница да су се сјетили како је највећи број Срба био на засједању ЗАВНОБиХ-а у Мркоњић Граду и спомињали Војислава Ђеду Кецмановића, Родољуба Чолаковића, Ђуру Пуцара Старог... А при­ томе се не сјетише да кажу да су у Сарајеву гдје столује њихова СДП градоначелница Бењамина Карић укинули улицу која је носила име управо антифашисте Ђеде Кецмановића. Али је зато обиљежавање 25. новембра кренуло пошто је други члан грађанског СДП Денис Бећировић положио цвијеће на гроб Алије Изетбеговића који је осуђен што је у Другом свјетском рату носио нацистичку униформу СС Ханџар дивизије. У њиховом шехер Сарајеву и школа носи име Мустафе Бусулаџића, такође једног од сарадника њемачког Вермахта.

Дошли Нека, Дино, Форто и брат Војин да Србима причају о антифашизму и да их питају зашто су се одрекли оних сународника који су били на ЗАВНОБиХ-у само зато што њиховој браћи по исламској вјери одговара ова и оваква државна заједница, какву они прижељкују да направе, али по мјери Бошњака. Као прво, нико их се није одрекао. Није баш уочљиво да је то неко јавно рекао, а питање је да ли би Кецмановић, Чолаковић, Пуцар и остали Срби били за овакву БиХ или за ону која је била у Југославији.

Њихов долазак је био лош маркетиншки потез, јер сем фрустрација друго ништа није забиљежено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Има наде
Има наде
Трачак наде
Трачак наде
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана