Брига о здрављу

Анита Јанковић Речевић
Брига о здрављу

Безброј пута смо чули да је најважније бринути о сопственом здрављу, јер ако смо здрави, имамо и можемо све.

Међутим, у нашем друштву мало ко истински брине о здрављу, редовно одлази на превентивне прегледе, конзумира само здраве намирнице и упражњава физичку активност која нам је, бар ако је судити по савјетима љекара, пријеко потребна.

Поред тога што занемарујемо тијело, чини се да о духу, односно менталном здрављу, уопште не водимо рачуна.

Притиснути пребрзом свакодневицом, стресом и нервозом на послу и у породици, беспарицом, потребом да иду у корак са свим дешавањима која модеран живот носи, људи занемарују своју психу, која умије да пукне изненада попут балона. А за ментално здравље мало бринемо јер нас нико није научио да то морамо. Та пракса као да није уписана у генетски код нашег народа, за разлику од обрасца “ћути и трпи” за који смо чули прије него што смо и проходали. Због низа негативних дешавања која деценијама, па и вијековима прате живаљ на Балкану, сами за себе знамо рећи да смо дипломирали на проблемима, очврснули на недаће и да нас мало шта може помјерити из лежишта. Међутим, подаци о потрошњи лијекова и антидепресива у Српској показују да се бројни грађани ипак тешко носе са страховима и да нису у могућности да се адекватно суоче с проблемима.

Према подацима Фонда здравственог осигурања РС, грађанима су љекари за десет мјесеци ове године прописали 285.502 рецепта за медикаменте који дјелују на нервни систем, за шта је потрошено 2,7 милиона КМ. У истом периоду лани прописана су 273.374 рецепта, а трошак је износио 2,5 милиона КМ. Током 2021. године ти бројеви су били још мањи будући да су пацијенти попили око 245.500 кутија лијекова за смирење и антидепресива, док је трошак био тежак 2,32 милиона.

Да из године у годину расте потрошња оваквих лијекова који се код нас, као и у већини земаља ЕУ, издају на рецепт, не звучи нимало охрабрујуће.

Пандемија вируса корона, која је била присутна двије године и узроковала социјалну и физичку дистанцу, губитак најмилијих те сталан страх, сигурно су долили уље на ватру и угрозили ментално здравље становништва.

Отежавајућа околност је што је у нашем друштву стигма и даље много тежа од болести, јер многи из страха од стигматизације не желе да траже помоћ психолога и психијатра. Указати на проблеме у менталном здрављу и затражити помоћ није и не смије бити срамота јер нико није имун.

Нарочито је важно лијекове за смирење не узимати на “своју руку” вођен оном: “Ма, мучи ме несаница, узећу једну таблету”. Такви медикаменти нису магични штапић који ће помоћи да се живи у ружичастом балону, независно од реалног живота. Превазилажење проблема и оздрављење су могући, важно је само на вријеме се јавити стручњацима и започети психотерапију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Има наде
Има наде
Трачак наде
Трачак наде
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана