Бајке о суживоту

Анита Јанковић Речевић
Бајке о суживоту

Бошњачким политичарима из Сарајева који заговарају јединствену БиХ већ три деценије пуна су уста суживота, мултиетничности и мултикултуралности, али нажалост бројни немили догађаји креирају дијаметрално супротну слику.

У стварности малобројни српски повратници у Федерацији БиХ свако мало изложени су нападима и пријетњама. Такве немиле сцене доказ су да српски народ није добродошао на своја вјековна огњишта и да је прича о суживоту у ФБиХ ништа друго него бајка.

Иако је рат завршен прије 29. година трусну БиХ националне трзавице не престају дрмати, због чега је потпуно оправдано што је поједини свјетски моћници виде као темпирану бомбу Европе. Међутим, те тразавице по неписаном правилу нон-стоп долазе са територије ФБиХ и од бошњачког народа.

Мало ко се сјећа када је посљедњи пут нападнут муслимански повратник у Републици Српској, а само у овој години већ смо чули за најмање два напада на Србе у другом ентитету.

Вјера у могући заједнички миран живот нарушена је на Божић, када је у мостарском мјесту Бијело Поље каменована кућа српске породице Шантић.

Такође, прије само неколико дана у мјесној заједници Тумаре у Лукавцу српска повратница Радмила Симић физички је нападнута на кућном прагу. У истом том мјесту лани је нестала деведесетогодишња Јованка Ђурић која до дан-данас није пронађена због чега упућени сумњају на њено убиство.

Да је миран живот нарушен свједочи и чињеница да је Парламент БиХ јесенас морао формирати комисију која има задатак да осмисли мјере за заштиту и безбједност повратничке популације. Због учесталих инцидената планирају предложити појачано присуство полиције у ризичним подручијима.

Поставља се питање зар смо дотле дошли да након три деценије од престанка ратних сукоба полицијске патроле морају чувати грађане који су се вратили на своја вјековна огњишта. Ситуација се додатно усложњава када се узме у обзир чињеница да су повратници махом људи у трећем животном добу. Коме старина од 70, 80, 90 година живота може бити пријетња па да неко има потребу да га нападне. Ти људи само желе бити на своме, да старост провду у миру и спокоју.

Недопустиво је да било који човјек у БиХ осјећа несигурност и страх у данашње вријеме, да комшија комшији жели наудити само зато што је припадник друге нације и моли се другом богу.

Поражавајуће је и то што за вандализам мало ко од починилаца у ФБиХ је одговарао за своје поступке. Све је извјесније да проблемима нисмо дорасли, јер рат у главама многих Бошњака још није завршен. Рјешење је искреност, односно чињеница да не можемо заједно и да би требало да се разиђемо. Приче о заједништву лицемјерство су несуђених размјера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Фарса
Фарса
Шест минута
Шест минута
Биједне плате
Биједне плате
Рекордери
Рекордери
Сипај за цвају
Сипај за цвају
Зуканове шале
Зуканове шале
“Дођи јуче”
“Дођи јуче”
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана