Јавни наступ варалице

Од када се води рачуна и дефинише како појединац говори и шта тај говор значи и како се тумачи, те какав је његов говор тијела, битно је показати мисаоне, етичке и осјећајне елементе. Другим ријечима, комбиновањем логично-вербалног садржаја, етичких момената и естетско-емотивног набоја човјек каже о себи много више него што је хтио, требао или желио рећи о задатој теми. Имали смо софистички покушај оба учесника у разговору да јавно причају једно, мисле друго, радећи културолошки исте ствари, како би дошли до задатих циљева, а да то нико жив не примијети. У двије ријечи, амбициозно и неуспјешно. Изузев што је Јавни сервис показао да је свјетлосну годину испред свих на медијском небу државне заједнице.

Скидање глава

Без обзира на то што дуги низ година обучавају “тровача свог народа” да блефира и лаже, а уз неопходне припреме као што су изостанак банера матичне куће, уз двије заставе, које баш ништа не значе, како говорнику, тако ни широком аудиторијуму, су озбиљни промашаји стратегије. То што су појединци међу Србима били у таквој врсти илузије, да ће Мато бити Милош, је само чињеница да никада нећемо доћи до памети. Да ли је могуће да нема никога ко ће примијетити да је гост емисије био само господин без титулара за који се представља?

Наравно, овај текст нема за циљ да послије битке скида било коме главе, јер, рецимо, водитељу би било најбоље да му неко уручи отказ, а то се не смије десити! Можда је нарцисоидан, али је исто тако храбар да покуша нешто што се не покушава. Наравно, процјена новинара да ће се “корисне лажи” говорника лако окренути ка интересима који ће наудити истом је такође била погрешна. Зато нервозни дипломата са шаком таблета у желуцу није могао да сакрије да не може трпјети шта му ради дио државне заједнице, наслоњен на владавину права, у неправној констелацији снага. Готово сам сигуран да три килограма аутомата “хеклер-кох МП5” сасвим одговарају за план да оствари свој наум да засјени претке и уради нешто што нико до сада није успио, да покори Србе, па макар морао пуцати из аутомата 9мм. Пошто нема дуге цијеви, мора да вришти, да се пренемаже, прави гримасе и надасве конструише лажи.

Такође је битно напоменути да је демократски приступ Шмита заправо урнисао. Није успио, ни поред свега припремљеног, да докаже или покаже да је оно за шта се представља.

Механизми

Тема централизације БиХ нелегалним одлукама и (при)силом, како би нам узели управљање над самим собом или, боље речено, како би нам узели све, готово је присутна од потписивања Дејтонског мировног споразума и успостављања новог друштвеног уређења у авнојевској БиХ.

На нашу срећу, уграђени су неки механизми везани за наш опстанак, без обзира на жељу западних центара моћи да нас нема и да будемо грађани другог реда на својој земљи. Унитарна творевина се неће моћи остварити уз неколико битних претпоставки. Имање озбиљног лидера, храброг, посвећеног, јаког, који је у стању да се супротстави бјелосвјетским варалицама које свакодневно атакују на нас, не даје ни промил шансе за национални нестанак. Због тога је успостављање неправног стања присилом покушај да сами урадимо оно што је потребно нашим непријатељима. Једини одговор на овај облик хибридног рата је САБОРНОСТ свих у границама Републике Српске. Данас нико нема права на комодитет, јер је управо то што неоколонијални војници данашњице нуде, привид стања среће и задовољства. Отаџбина се никада није могла мјерити ни са чим, а поготово не популистичким изјавама о економији и животном стандарду, јер када нестане отаџбина, не калкулише се у твојој вриједности, а њива постаје туђинова. Све се помножи са нулом.

Надмудривање

Тридесет једну годину се надмудрујемо са великим и моћним да сачувамо грунт, ђедовину... Када је требало, трошили смо животе, гинули смо и дочекали сунце слободе. Ми знамо шта је рат, шта су ране, шта човјек помисли када крв почне да тече на уста и данас нам не пада на памет да носимо униформе које су престале да се носе 12. маја, на простору Српске Републике БиХ, јер то траже неки из обавјештајне службе Енглеске, слушајући неке који нису научили да оперу зубе.

Знамо готово све када је у питању жртва, знамо када смо због отаџбине остали без двадесет процената територије, када је за двије седмице 155.000 Срба отишло са кућног прага. Срећни јер нису више морали да живе у илузији заједничког живота са онима који нам вијековима отимају наше, јер је повучена граница измећу нас и њих. Зато дрипци из реда модерних освајача, као што су Марфи и Шмит, своје способности варања морају да опробају на другом мјесту. Порука за њих је: Што више атакујете, све смо виши, јачи, бољи, стаменији... Апсолутно нас не занима шта пишете, говорите или радите, јер наше искуство је непроцјењиво и на крају убитачно за сва зла која приређујете планети Земљи, вијековима. То што радите у БиХ, што не радите, рецимо, у Белгији? Мислите ли да је тамо могућ присилни идентитетско-национални инжењеринг спајања Фламанаца, Валонаца и Нијемаца у неодрживе Белгијанце? То се тамо зове насиље против колективног идентитета и слободе појединачних народа да артикулишу свој језик, културу и традицију, те да се поносе националном историјом и насљеђем. Варалице и гангстери, оставите нас на миру, оставите на миру наше писмо, нашу вјеру и цркву, наш грумен земље, јер никакви закони о имовини нити ће се примјењивати, нити ће било шта промијенити у државној заједници.

Дошли смо до финала! Иако су предвиђали да Мировни споразум треба да траје годину или, у најгорем случају, пет и говорили да је Република Српска кратког вијека, уз сва неслагања, људи Републике Српске увијек су нашли начина да буду саборни око најважнијих питања, а што нам омогућује трајање. Будите сигурни да знамо шта су наши највећи изазови у будућности. Сваки дан говоримо истину. Оне који су вјеровали варалицама, а било их је само у Сарајеву више од десет хиљада, нико никада није пронашао. Наравоученије - варалици никада не вјерујеш. Да ли вам се чини познат поздрав: “Догодине у самосталној Републици Српској!”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.