"Случај Дудаковић и остали": Поред куће нађена лобања и неколико костију, а у кући локва крви

Слободанка Јелисавац је испричала да су њени родитељи Никола и Боја Будимир живјели у селу Поткалиње у општини Босанска Крупа и да су остали на кућном прагу када су мјештани почели бјежати половином септембра 1995. пред такозваном Армијом БиХ.

Она је навела да су њени родитељи вјеровали да их нико неће дирати, што јој је, објаснила је, рекао рођак који је дошао по њих.

“У јануару 1996. сам смогла снаге и с два брата отишла до куће, била је била девастирана. Ушли смо у ходник, у зидовима су били меци, а на поду се скорила локва крви”, рекла је Јелисавац и додала да је један комшија касније поред куће пронашао лобању и неколико костију, те закопао у једну посуду о чему је обавијестио Црвени крст.

ДНК анализом је утврђено да је лобања њеног оца, а да су кости мајчине, те су их касније сахранили на гробљу у селу, преноси Бирн.

За свекра Гавру Јелисавца, испричала је да је чула да је заклан када је сишао у Јапру и да јој је то испричала свекрва Савка.

На питање Дудаковићевог адвоката да ли је тражила истрагу, Јелисавац је објаснила да је све пријавила у Бањалуци, те да је полиција долазила када је пронађена лобања.

Свједок Радојка Чубра је испричала да је њена мајка живјела у селу Мајкић Јапра, да је била стара и тешко се кретала, али доброг здравља.

На питање тужиоца Маријане Чобовић о дешавањима у септембру 1995, Чубра је рекла да су мјештани почели бјежати од налета војске, а да је њена мајка остала кући, те да је тражила када није дошла са избјеглицама у Приједор.

“Послије сам сазнала да је једном рођаку рекла: Немам потребе бјежати, ваљда ми нико неће ништа. Она је преживјела Други свјетски рат, двије године је била у НЈемачкој у логорима”, рекла је Чубра.

Према њеним ријечима, један свједок је пронашао комад лобање близу куће, али га никада нису преузели јер су тражили да се нађу и остали посмртни остаци.

Није знала одговорити на питање Дудаковићеве одбране како је њена мајка умрла.

Свједок Ранко Лешић је рекао да је био припадник 11. крупске бригаде Војске Републике Српске и да су у септембру 1995. добили наредбу за продру у дијелове Санског Моста одакле се повукла тзв. Армија БиХ.

Он је навео да су идући према Хадровачкој цркви на путу испред једне куће затекли баку у црнини, која им је испричала како су дошла тројица војника, није знала чији су, а један је упуцао њеног мужа након што су се посвађали.

“Она га је из ходника склонила испод сећије у собу”, рекао је свједок наводећи да је ријеч о Милки и Пери Стојановићу, те да је тијело сахрањено у мјесном гробљу.

За злочине на подручју Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе и Санског Моста, укључујући убиства више од 300 људи, прогоне и уништење вјерских објеката, суди се бившем команданту и припадницима Петог корпуса такозване АБиХ.

Суди се Атифу Дудаковићу, Санелу Шабићу, Ибрахиму Шиљедићу, Сафету Салихагићу, Адису Зјакићу, Реџепу Злојићу, Самиру Солаковићу, Фатмиру Муратовићу, Мухарему Алешевићу, Хусеину Балагићу, Едину Домазету, Ејубу Кожењићу, Ибрахиму Надаревићу и Саиду Мујићу.

Суђење се наставља 20. маја. /крај/жд/мсбЕнтер

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.