Жртве "нигеријске преваре" у Српској остале без 230.000 КМ

С растом броја корисника интернета посљедњих година дошло је до појаве разних врста виртуелних превара и развоја сајбер криминала, а шаблон је готово увијек исти.

"Поздрав .... Предсједник сам и главни извршни директор банке у Канади. Цијеним вашу великодушност што сте прихватили мој захтјев на "Фејсбуку" и вјерујем да је Божја жеља да наиђем на вас јер имам важан и хитан пословни разговор који желим подијелити с вама, а који вјерујем да ће вас занимати јер је у вези с вашим презименом и националности. Пишем вам у вези са човјеком из ваше земље који се презива као ви, а био је власник компаније за ископавање злата у Канади и један од највећих акционара наше банке. Он је 2015. године отворио приватни рачун с фиксним депозитом и положио износ од 78.000.000 долара. Умро је 2019. године, није споменуо насљедника када је отворио приватни рачун. Сада тражимо вашу сарадњу како бисмо вас представили као најближег рођака/насљедника будући да имате исто презиме и држављанство као он. Нема ризика, трансакција ће бити извршена према договору који ће вас заштитити од било каквог кршења закона. Нисам похлепна особа, па предлажем да подијелимо средства, 30 одсто за вас, 30 одсто за управника банке и 40 за мене. Молим вас да ову информацију третирате као повјерљиву и даћу вам више појединости када примим ваш хитан одговор на моју е-адресу".

Садржај ове поруке један је од примјера "Нигеријске преваре" које многи грађани Српске добијају путем друштвених мрежа и и-мејлова, а да има и оних који насједну на превару свједоче подаци Министарства унутрашњих послова (МУП) РС, чији су припадници од јануара 2018. до децембра 2022. године евидентирали 17 случајева такозваних "Нигеријских превара", од чега три случаја током прошле године.

Укупна материјална штета проистекла из овог вида кривичних дјела у посљедњих пет година процјењује се на око 230.000 КМ, а само у 2022. години поменуте преваре ојадиле су несмотрене грађане за 42.000 марака.

- Висина материјалне штете варира од случаја до случаја и креће се у износима од неколико хиљада марака до неколико десетина хиљада - рекли су у МУП-у за "Глас". 

Савјети полиције грађанима

- не срљати у односе било које врсте

- извршити провјеру свих података везаних за особу која вам се јави

- не слати новац особама које нисте лично упознали

- уколико посумњате на превару одмах, без одлагања, прекините сваки контакт и случај пријавите полицији

Појашњавају да су класичне "Нигеријске преваре", односно "далеки рођак", романтичне преваре, али и преваре везане за добијање кредита, које се појављују на подручју Српске тип превара у којима сајбер лопови организовано раде користећи методе социјалног инжењеринга.

- Преваранти посматрају профил особе на основу јавно доступних информација на интернету и покушавају остварити контакт било путем друштвених мрежа, било путем регистрованих и-мејл адреса, а након првог контакта комуникација се најчешће преусмјерава на неку од апликација за размјену порука, већином "Воцап" - навели су у МУП-у Српске.

Додају да преваранти након што стекну повјерење жртве траже хитно дјеловање, односно хитну уплату трошкова адвоката, царине, осигуравајућих кућа и слично, што оштећени и раде.

- Грађани неријетко врше и вишеструке уплате очекујући новчани добитак у виду насљедства, приспјећа пакета од наводног "партнера" који садржава новац или кредит одобрен под изузетно повољним условима. У већем броју случајева праћењем трага новца утврди се идентитет особа које су преузеле новац уплаћен од стране наших грађана, али та лица нису и извршиоци кривичних дјела превара - рекли су у МУП-у и додали да су извршиоци према до сада регистрованим случајевима, настањени на подручју афричког или азијског континента због чега је њихово процесуирања отежано.

Декан бањалучког Факултета безбједносних наука Предраг Ћеранић сматра да је број преварених грађана већи него што то показују подаци полиције. 

- Дио људи не пријави да је преварено јер им је непријатно, а има и оних који гаје наду да ће заиста новац добити. Тим проблемом требало би се озбиљно позабавити и то не само безбједносне агенције, већ и образовне институције и медији. Безбједносна култура код многих грађана није довољно висока и те људе треба упознати с преварама и упозорити их да не насједају - савјетује Ћеранић.

Социолог Иван Шијаковић каже за "Глас" да људи у данашње вријеме желе брзо доћи до новца те да је то, уз информатичку неписменост, главни разлог зашто појединци олако повјерују да се могу докопати богатства на интернету.

- У друштву има сувише лаковјерних, наивних људи који су уз све то похлепни за новцем и када се таквим грађанима јави неко из иностранства, у њиховим очима то је ексклузивно и примамљиво и онда олако буду навучени и упадају у замку. Други проблем јесте то што грађани, нарочито старији, нису довољно информатички писмени да би проучили ко им шаље поруке и зашто то раде, не прате искуства других - рекао је Шијаковић и додао да када су у питању романтичне преваре, наивност још већа, јер људи теже љубави. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.