За пошумљавање подесно 20 одсто голети, повећати удио лишћара у Српској

Он је новинарима у Бањалуци након презентације резултата пројекта "Мастер план пошумљавања и газдовања шумским културама Републике Српске" рекао да је ријеч о значајним површинама на којима је потребно подизати и његовати нове шуме.

Зубић је рекао да је у претходном периоду у шумарству било одређених проблема везано за подизање нових шума због чега је ресорно министарство у организацији са Шумарским факултетом у Бањалуци организовали израду такозваног мастер плана за пошумљавању у шумама Републике Српске.

Он је рекао да је циљ овог мастер плана био да пружи кључне одговоре о проблематици подизања нових шума, али и његу вјештачки подигнутих.

Зубић је рекао да је израда овог мастер плана донијела неке новине, те да је значајан заокрет био у смислу избора саме врсте саднице која ће се користити у одређеним шумско-привредним подручјима.

"До сада је била пракса да се врши пошумљавање са четинарским врстама са око 90 одсто, а свега 10 одсто је било у корист лишћарских врста, а сада је утврђено да се пошумљавање треба вршити са преко 50 одсто учешћа лишћарских врста у односу на четинарске", рекао је Зубић.

Он је додао да су извршена одређена истраживања станишту прилагођене саднице од почетка производног процеса саднице, односно поријекла и квалитета сјемена, врсте садног материјала, технологије производње и на којим стаништима се тако произведена садница треба да пошумљавају.

"Све ово радимо у циљу квалитетнијег подизања и већег успјеха у пошумљавању који је у претходном периоду био незадовољавајући", рекао је Зубић.

Он је истакао да мастер план за пошумљавање спроводе предузеће "Шуме Републике Српске" које је, такође, учествовало у изради пројекта "Мастер план пошумљавања и газдовања шумским културама Републике Српске".

"У будућности ће се жШуме Републике Српскеж придржавати овог мастер плана као стручног упутства за подизање нових шума и његу шумских састојина", истакао је Зубић.

Декан Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци Маријана Каповић Соломун је рекла да је пројекат "Мастер план пошумљавања и газдовања шумским културама Републике Српске" изузетан примјер сарадње науке и струке гдје је заједнички препознат проблем незадовољавајућег квалитета пошумљавања голети подесних за пошумљавање у Српској и шумских култура.

Она је рекла да је су у изради овог значајног документа за шумарску праксу први пут учествовали сви професори Шумарског факултета.

Соломунова је рекла да је сарадња са ресорним министарством и са предузећем "Шуме Републике Српске" веома добра, истичући да је веома битна тијесна веза и сарадња између научних и стручних институција.

Она је рекла да ће унапређење постојећег стања у области газдовања шумским културама и пошумљавање голети имати економски ефекат на "Шуме Српске", али и вишеструке еколошке ефекте и унапређење екосистемских функција шума.

"Свака голет која се успјешно пошуми итекако доприноси очувању воде, земљишта, смањењу ерозије, па тиме и контаминације водотока, бујичних токова и поплава", рекла је Соломонова.

Она је рекла да ће све препоруке бити спуштене на ниво шумских газдинства, односно организационих јединица како би они конкретно могли да знају како да поступају у наредном пероду.

Соломунова је додала да су шуме у Републици Српској задовољавајућег квалитета.

Директор Центра за сјеменско-расадничку производњу Републике Српске Љубица Лукач рекла је да је овај центар први у низу реализатора мастер плана пошумљавања, истичући да је он од немјерљиве важности за цјелокупно шумарство, али и овај Центар.

Она је рекла да Центар располаже са квалитетним садним материјалом четинара и лишћара.

"Идемо у том смјеру да повећамо удио лишћара у односу на четинаре и да задовољимо свим фазама мастер плана пошумљавања. Одговорно тврдим да можемо да обезбиједимо најквалитетнији садни материјал за реализацију овог плана", закључила је Лукачева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.