Владимир Ђурђевић, климатолог: Клима из 2017. могла би постати нова врста нормале
Београд - Година 2017. са интензивирањем климатских екстрема, израженијим осцилацијама у температури и већом учесталошћу топлотних таласа добар је примјер нове климе на Земљи, истиче климатолог Владимир Ђурђевић.
Клима се промијенила - осцилације температуре су знатно израженије него у прошлости. Глобална просјечна температура виша је за један степен, а у региону за 1,2 степена него што је била средином прошлог вијека.
"Јануар је био нешто хладнији него протеклих година због јаког продора хладног ваздуха, али су затим уследила два прилично топла месеца, при чему је март био други најтоплији месец од како се мери температура ваздуха у Србији", наглашава Ђурђевић у интервјуу Срни.
Ђурђевић, који је и професор на Инстиуту за метеорологију Физичког факултета у Београду, оцјењује да је љето 2017. било типично за нову климу на овим просторима.
Током прошлог љета је било пет топлотних таласа, при чему је у Београду регистровано више од 25 дана са температуром изнад 35 степени, односно изнад границе послије које хлађење организма знојењем постане неефикасно, каже он.
Притом је у Србији и земљама региона владала суша, која је била праћена шумским пожарима.
"Занимљиво је да је сезона урагана у Америци била прилично интензивна. Догодила су се три суперјака урагана који су нанели велике штете, а последице урагана жМаријаж, који је Порторико оставио без струје више од 40 дана, биле су историјске", наводи Ђурђевић.
Он објашњава да је средња глобална температура цијеле планете порасла за један степен и да то значи да су данас много веће шансе за температурне екстреме и већу учесталост топлотних таласа.
"Када се посматрају геолошки подаци, који показују како се средња температура целе планете мењала последњих више стотина хиљада година, видимо да је промена од једног степена за последњих 100 година - отприлике 100 пута бржа од неких природних процеса", упозорава Ђурђевић за Срну.
Он истиче да се данашња клима врло брзо мијења у односу на природне процесе и да повећање температуре од једног степена "превазилази све оно што се дешавало на планети у последњих више од милион година".
Ђурђевић истиче да би 2017. година могла да постане уобичајена година за Земљу, уколико се не остваре циљеви Париског споразума о смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште, чиме би се омогућило да пораст средње глобалне температуре остане испод два степена.
"Ако учесталост оваквих екстремним временских и климатских аномалија постане још већа од тренутне, што показују пројекције будуће климе, може се десити да економски губици као последица ових екстрема постану већи него што је просечан годишњи раст глобалне привреде", прецизира Ђурђевић.
Он објашњава да би то значило да људско друштво у периоду док се не прилагоди новим климатским условима - не би могло да се развија.
Ђурђевић наводи да због перманентног губљења ледених капа на Сјеверном и Јужном полу, ниво океана може да порасте неколико метара у наредних неколико стотина година.
"У том случају сви приобални градови били би у добром делу потопљени, а ради се о милионима људи широм света. И овде се поставља питање измештања тих људи, изградње нове инфраструктуре", каже Ђурђевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
