Висока цијена злата мијења традицију: На руци све чешће сребрне бурме
БАЊАЛУКА - С обзиром на то да грам злата досеже и до 150 марака, све више будућих младенаца у Српској одлучује се за сребрне бурме, те за овај симбол љубави, вјерности и вјечности одвајају у просјеку 120 марака.
То потврђују у радњама које продају предмете од племенитих метала, истичући да због кризе грађани све мање купују злато.
У дервентској златари “БОСС” за “Глас Српске” кажу да младенци све чешће традиционалне златне бурме мијењају сребрним, наводећи да грам злата кошта 140 КМ, а грам сребра девет марака.
- У посљедње вријеме будући младенци све више се одлучују за куповину сребрних бурми. Цијене пара се крећу од 70 КМ па до 130 марака, а највише се купују оне од око 120 марака - казали су у овој златари додавши да се злато сваке године све мање купује.
Сличан тренд влада и у Семберији.
- Купци се све чешће окрећу сребру, па и бурмама од тог метала. Грам злата иде до 120 марака и слабо се продаје - казали су у једној бијељинској златари додајући да грам злата који откупљују од грађана плаћају 60 марака.
Миљан Регојевић из бањалучке златаре “Схине” каже да је грам злата у накиту 150 марака.
- Злато се купује све мање и сматрам да цијене неће ићи горе. Када је ријеч о златним бурмама оне се крећу од 500 до 1.000 КМ, а грађани у просјеку за пар вјенчаног прстења одвоје од 700 до 800 КМ - казао је Регојевић.
Исту судбину дијеле и златари на самом југу Српске, гдје кажу да се осјети све слабија куповна моћ грађана.
- Иако се територијално налазимо на тромеђи, па имамо доста купаца који долазе из Црне Горе и Хрватске, продаја ипак није на завидном нивоу. Чак ни они из сусједних земаља не улажу у злато - рекли су у златари “Рубин” у Требињу. Додали су да је за грам злата у Требињу потребно одвојити 130 марака, те истакли да се надају да цијене неће ићи горе током ове године.
- Када се откупљује злато цијене иду од 50 марака па навише, у зависности од тога колико има карата и да ли је ријеч о замјени - рекли су у овој златари.
Заштитници права потрошача истичу да дивљање цијена у свим сегментима живота доводи до драстичних промјена у навикама, па чак и када је ријеч о бурмама.
- Увиђамо да нам цијена диктира нека обичајна права на која смо навикли годинама уназад. Ако смо кроз традицију већ навикли да се вјенчамо и вјеримо са нечим што је златно, тако треба и да остане, те је потребно да се те цијене прилагоде - казали су у Удружењу грађана “ToPeer” из Добоја.
Инвестиција
У “Златарни Цеље” из Бањалуке кажу да цијене зависе од производа, врсте рада и колекције.
- Грађани чешће купују инвестицијско злато - полуге него накит. Они који имају вишка пара, а плаше се инфлације, на тај начин инвестирају јер сматрају да им је то најсигурније - рекли су у овој златари.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
