Весели матуранти бањалучке Медицинске школе у ђачким клупама послије пола вијека

На дружење је дошло 80 ђака, којима, иако газе седму деценију живота, не мањка младалачке енергије и воље за дружењем и пјесмом. Углас причају да су били генерација која је много учила, али се дружила и помагала међусобно.

- Била су то времена без зависти, када смо сви бодрили једни друге. У школским клупама су се рађале искрене, праве и часне љубави, махом пријатељске, али било је и оних које су изњедриле бракове. Ишли смо на игранке у "Чајавец" и матинее у Дому културе - прича бивша матуранткиња одјељења четврти б Нада Јањуш.

Додаје да су је преплавиле емоције због сусрета са друговима. 

- Сјећам се да ме је било страх да ли ћу доживјети овако нешто, али хвала Богу ево ме са својим друговима. У ушима ми још одзвања моје име када нас је разредник прозивао у школском дворишту испод липе - сјећа се Јањушева.

Након прославе матуре свако се разишао на своју страну. Једни су се запослили, други уписали факултете, а многи су отишли у иностранство. И једни и други су од враголастих ђака стасали у успјешне докторе, привреднике и професоре. Један од најуспјешнијих у генерацији је универзитетски професор Остаја Ђукић, који годинама подучава етици и моралним начелима бројне генерације студената.

- Били смо дивна генерација, иако су људи тада јако тешко живјели. Учили смо да научимо, солидарисали се и вољели. Из школе под јабланима сам кренуо да градим каријеру и најљепше успомене ме вежу за то доба - рекао је Ђукић.

Дружење са некадашњим матурантима са којима је дијелила клупу, љубавне тајне и слатке ђачке муке није жељела да пропусти ни Марица Срдић, која је дошла из Београда.

- Послије матуре сам отишла у Београд да студирам стоматологију. Данас након 50 година први пут видим неке школске другове, али се препознајемо. Сјећам се да је током школских дана мој разред био најпопуларнији јер су најбоље дјевојке биле у одјељењу - присјећа се Срдићева. 

Главни "кривац" за окупљање ове генерације је некадашњи матурант, познати доктор Драгутин Илић. 

- Средња школа је нешто што се не заборавља јер тада се улази у године зрелости и због тог сјећања се састајемо на сваки јубилеј од матурирања - каже Илић.

Додаје да је бањалучка Медицинска школа тада била једна од водећих школа у бившој Југославији. 

- Имали смо дивне професоре, који нас нису учили само оно што нам је био посао, него су нас подучавали да будемо добри људи, а то смо и постали - рекао је Илић.

Када је сат откуцао подне, сви бивши ђаци су са осмијесима ушетали у зграду бањалучке Гимназије, на чијем се мјесту, до земљотреса, налазила Медицинска школа. Неколицина бивших професора ове генерације која се појавила на прослави у учионицама је поново прозивала своје ђаке.

Бивши разредник једног од одјељења Тихомир Левајац (80) каже да се с поносом присјећа периода од прије 50 година.

- Они су били прва генерација коју сам водио и заједно с њима сам старио. То су најљепше године мог живота јер сам као млади професор дошао из Србије у Бањалуку и све ми је било ново - рекао је Левајац и додао да су сви одреда били добри ђаци, а данас су добри људи.

Весели "матуранти" су уз игру и пјесму наставили да се присјећају младости у једном бањалучком кафићу.

Почаст преминулим

Некадашња генерација матураната Медицинске школе није заборавила ни своје школске другове и професоре који су преминули.  

- Нажалост, већина наших професора је умрла, а има и школских другова који су преминули. Само у мом одјељењу их је пет преминуло, зато смо сјећање на школске другове и професоре објавили у "Гласу Српске" како бисмо им одали почаст - рекао је Драгутин Илић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.