Веће плате пекарима умијесиће и веће цијене хљеба
Бањалука, Сарајево - Цијена хљеба могла би достићи и 1,80 КМ за годину дана, јер цијену пекарских производа у наредном периоду диктираће велики одлазак људи из ове области у иностранство и темпо раста плата радника који остају, рекао је Саша Тривић, предсједник Удружења пекара Републике Српске и власник Пекарско-сластичарског друштва “Крајина клас”.
“Потенцијални раст плата у будућем периоду може довести до значајног повећања цијене хљеба”, истакао је Тривић.
Он је додао да је реално очекивати да у наредном периоду дође до тога.
“Видио сам да су неки пекари најавили повећање цијена хљеба за 10 фенинга и мислим да ће се то десити у врло кратком периоду и код нас”, додао је Тривић.
Према његовим ријечима, на цијену хљеба неће утицати пораст цијена сировина, већ раст плата.
“Ми смо својим радницима повећали плате почетком године за пет одсто и сада смо у фази додатног повећања за још пет одсто, али без повећања од 30 одсто у неком периоду, хљеб неће имати ко да прави”, закључио је Тривић.
Раденко Пелемиш, предсједник Удружења пекара регије Бијељина, истиче да је реално очекивати да дође до повећања цијена пекарских производа због саме ситуације на тржишту.
“По мојој процјени, реална цијена хљеба била би 1,50 КМ, док би цијена кифли могла ићи горе за 0,10 КМ, али с тим да дође до повећања и плате радницима, а опет, рачунајући и поскуљење горива које је на снази”, казао је Пелемиш.
Додао је од септембра очекују да дође и до виших цијена жита и пшенице.
Плате у пекарској дјелатности зависе од позиције на којој радник ради, а крећу се од 500 до 900 марака.
Како каже Пелемиш, највећи број радника из ове бранше одлази за Њемачку у потрази за бољим условима.
“Фале нам радници, тако да примамо раднике који немају искуство у пекарској дјелатности, али све се научи кроз обуку”, истакао је Пелемиш.
Зоран Кос, предсједник Удружења млинара РС, казао је да, и ако дође до поскупљена брашна, то ће бити око један фенинг по килограму. Врећа брашна од 25 килограма кошта, зависно од произвођача и типа, од 13 до 20 марака.
“Сад сви очекујемо нови род пшенице и не можемо знати шта ће бити док не изађу цијене новог жита, нико се не смије усуђивати да нешто прогнизира”, казао је Кос и додао да се надају доброј жетви.
Неџад Бићо, пресједник Удружења пољопривредника ФБиХ, истиче да би цијене жита и пшенице требало да скоче у наредном периоду, а самим тим, како каже Бићо, може се очекивати да дође и до већих цијена пекарских производа.
“Пшеница ће код пољопривредника бити скупља у откупу сигурно за онај износ колико је поскупјело гориво, дакле за 20-30 посто. Само уколико се уведе 'плави дизел' до времена жетве, онда је могуће да не дође до поскупљења, али према тренутној ситуацији, поскупјет ће пшеница и жито”, закључио је Бићо.
Да свако поскупљење одређених производа утиче на ионако све празнији џеп потрошача, истиче Муриса Марић, извршна директорица Удружења грађана “Дон” из Приједора, која наводи да је грађанима тешко упратити тиха поскупљена која су скоро свакодневна.
“Постало је немогућа мисија знати колико кошта кифла, а разне врсте хљеба коштају различито из дана у дан”, каже Марићева и додаје да повећање плата у неком сектору не би требао да буде разлог подизања цијене производа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
